Светски дан музике
У Француској, Празник музике „Фêте де ла Мусиqуе“ постоји од 1982. године. Временом је прерастао у европски и меđународни празник, који се обележава сваког 21. јуна, у више од 100 земаља на пет континената. Прилагоđавајући се културним специфичностима сваке земље, постао је популарна меđународна музичка манифестација, која се одиграва на јавним местима, трговима, парковима.
СКЦ је поводом Светског дана музике 21. јуна организовао концерт који ће се одржати у Великом парку у Крагујевцу, а на ком ће наступити 3 музичка састава:
Лазар Новков & Фраме Орцхестра (Нови Сад), Ања Đорđевић – Шлагери (Београд) и Бликс (Крагујевац).
Лазар Новков & Фраме Орцхестра
Лазар Новков – хармоника и аутор музике
Владимир Ćуковић – виолина
Синиша Мазалица- контрабас
Владимир Опсеница Рус – акустична гитара
Бранко Бошковић – удараљке
Љубомир Пејић – дизајн звука
Настао на насушној потреби ствараоца, уметника и музичара, да дефинише сопствени израз прилагоđен пре свега личном емотивном коду и сензибилитету, никако и захтевима окружења или тржишта, Фраме Орцхестра за кратко време, колико егзистира, свој музички израз успева да дефинише као спој дуге и цењене традиције класичарске музике, са јасно дефинисаним фолклорним наслеđем шаренолике заједнице која насељава њихов урбани миље. Окупљени око централне ауторске личности Лазара Новкова досежу идеал извоđачке једноставности којој мало треба да се креативно размаше и дочара основни ток емоција преточене у нотни запис. Композиције пред слушаоца износи софистицирану палету акустичних сазвучја, у којима сваки тон хармонике , виолине, гитаре, контрабаса или живописно ненаметљивих удараљки има улогу одреđене боје на сликарској четкици, или пак песничке слике која ће право значење добити тек када се прочита и оно што је написано невидљивим мастилом, негде измеđу редова. Зачуđујућа је и лакоћа којом композиције граде атмосферу специфичних промена уз чије се тактове и валере подједнако доbrо самује и машта, креира или путује, плеше и заводи, или једноставно ужива у музици.Светска музика, постмодерна, кабаре, цроссовер или етно тренд данашњице, само су шири контекст у којем се креће музички израз Фраме Орцхестра.Специфичност њиховог музичког израза је допринео да Фраме Орцхестра до сада наступи на разноврсним културним манифестацијама и фестивалима: Еџит фестивал-Нови Сад; Нисвилле Јазз Фестивал-Ниш; Цест ис д бест-Загреб,Хрватска; Магдаленца Фестивал Култур Света – Толмин, Словенија; Греен Тоун Јазз Фестивал -Сомбор; Табор Филм фест – Забок, Хрватска; Јазз Фестивал Кикинда; Дом културе Студентски град – Београд; Стеријино позорје – Нови Сад; Ритам европе; Ноћ отворених галерија; Дани српске културе – Загреб; Божићни концерт – Нови Сад; Ноц Музеја – Нови Сад …
хттп://ууу.фрамеорцхестра.цом/
Ања Đорđевић – Шлагери
Ања Đорđевић – глас
Петар Живановић – виолин
Борис Брезовац – виола
Иван Ранковић – цларинет
Сава Đурић – фагот
Срđан Đорđевић – контрабас
Није честа појава да композитори певају сопствена дела, да користе свој глас као оруđе којим испитују и пригрљују свет. Ања Đорđевић то ради, овде, меđу нама, у нашим крајевима, у нашем добу. Не морамо се позивати више на примере из прошлости, како бисмо пронашли људе налик Ањи. Она то ради на неупореdiv, себи својствен начин – пева и ствара – без узора, мимо узора, за себе и за нас. Њена музика је полигон за разговор са делима претходних епоха, са оним мелодијама које су је обликовале, које јој се допадају, које жели да има. Као да је везана за свет мелодија које кроз њу – посредника – стижу до слушалаца, обогаћене, трансформисане, очуđене. Као да кроз њу струји време. Тако је и са аранжманима песама, шансона, шлагера, џез стандарда, поп хитова, које ће представити публици. Текстови су нови, али мелодије су још увек ту: десиће се препознавање и десиће се новост.
Кључне речи су: савременост, синхроницитет, стваралаштво и емотивна интелигенција.
Ања Đорđевић је роđена у Београду 1970. године, а студије композиције је завршила у класама професора Властимира Трајковића и Зорана Ерића. Године 2003. добила је Мокрањчеву награду за оперу Нарцис и Ехо која је уједно и прва савремена, сценски постављена опера жене композитора у српској музици. Поред пројеката на којима је сараđивала са Војином Драшкоцијем (Музичке синтезе), Жоржом Грујићем и Đорđем Стјеповићем (Марсиyа) или Владимиром Пејковићем и Божидаром Оbrадиновићем (Равно небо), Ања Đорđевић је до сада реализовала критички запажена остварења попут музичко-сценског дела Тесла-тотална рефлексија, композиције Отмица Европе, дела Бог града или сценска кантата Атлас за женски глас, камерни оркестар и наратора.
Ања Đорđевић је поред своје композиторске праксе често радила у позоришним и филмским пројектима, док је њено примарно поље изражајности музички театар. Стваралаштво Ање Đорđевић је последица прецизне музичке интелигенције која је у стању да преведе у „вокални медијум“ поетско искуство света, односно материјалност „сећања“ заробљеног у мелодијским формулама које више или мање свесно свакодневно користимо.
хттп://ањадјордјевиц.тумблр.цом/
Бликс
Музика Бликса се може окарактерисати као мешавина разних музичких праваца: босса нова, самба, јазз, блуес, друм’н’басс са упечатљивим текстовима на српском језику, што бенду даје препознатљив и оригиналан музички израз.
Бенд је настао у Крагујевцу 2009. године. Основао га је Милош Петровић, басиста групе и аутор, а поред њега првобитну поставу бенда чине: Саша Ранковић – бубањ, Аца Пејчић – клавир, Иван Ćириловић – гитара и Тијана Радојевић – вокал.
2010. Бликс самостално издаје деби албум „Откуцаји“ и као једини представник Србије наступа на Меđународном фестивалу кратког филма – Филм Палаце Фест (Булгариа, Балцхик). Бенд је имао запажене наступе у култном београдском клубу Академија, као и у крагујевачком Дому синдиката. Након тога, Тијана Радојевић одлази у Америку, а на њено место долази Анđела Мркаљ као нови вокал. 2011. са Анđелом снимају сингл и спот „За срећу“.
хттп://ууу.бликс.рс/Хоме/Бликс