SAOPŠTENJE ŽIRIJA ZA 25. KOLO EDICIJE „PRVENAC“
Na ovogodišnji konkurs za nagradu Prvenac pristigao je manji broj rukopisa od uobičajenog proseka, među
kojima su, izuzev dva rukopisa kratkih priča, svi bili rukopisi poezije. Žiri izražava izvesno
nezadovoljstvo i kvantitetom i kvalitetom ovogodišnje produkcije, ukazujući na potrebu za
pronalaženjem novog, autentičnog izraza koji bi na adekvatan način progovorio o
savremenim pesničkim iskustvima i problemima današnjice. Ipak, među pristiglim radovima
izdvojila su se tri rukopisa koja su svojim umetničkim dometima i kvalitetom odgovorila
kriterijumima postavljenim ovim konkursom.
Zbirka poezije Put ka Damasku autora Miloša Belića tematizuje stasavanje muškarca
kao proces oblikovan porodičnim, društvenim, nacionalnim pritiscima. Hermetičnost motiva
rađanja i začeća razgrađuje idealizovane predstave o poreklu. Kroz motive sukoba i nacije
dečak se gradi kao subjekt određen nametnutim ulogama. Ironijski tretirano rodoljublje
podcrtava simbol otadžbine kao posesivne majke koja zahteva bezuslovnu pripadnost ne
dajući ništa zauzvrat. Istovremeno, dezintegracija arhetipa junaštva razotkriva krhkost
tradicionalnih modela muškosti čije će razotkrivanje u dvadesetiprvom veku biti jedan od
glavnih motiva Belićevog pevanja i najveća vrednost rukopisa.
Jovana Vučković se, u svom rukopisu pod nazivom Odričem se skrovišta, nadovezuje
na, u savremenoj poeziji i dalje dominantan, tok ispovedne poezije, oslanjajući se na lično
iskustvo kao osnovni prostor oblikovanja lirskog glasa. Sadašnjost lirskog subjekta prikazana
je kao posledica različitih iskustava iz detinjstva, koje istovremeno predstavlja zlatno doba ali
i prostor koji se lako može transformisati u svoju mračniju verziju. Motiv prirode pojavljuje
se unutar urbanog prostora, gradeći napet odnos između spoljašnjeg sveta i unutrašnjih stanja
lirskog subjekta. Odatle i izvire duboka introspekcija koja umnogome oblikuje pesnički izraz,
dok liričnost dominantno određuje ton zbirke. Ipak, vidna je upotreba žargona koji
funkcioniše kao kontrateža hermetičnije oblikovanim slikama, unoseći u ovu poeziju
neophodni dah svakodnevnog.
Zbirka poezije Zidovi kuća autorke Kristine Kljajić oslanja se na proživljeno,
oblikujući izrazito osećajnog i preosetljivog lirskog subjekta čija se unutrašnja dinamika
gradi upravo na strahovima kao temeljnim iskustvima postojanja. Njegova nežna priroda
stoji nasuprot svetu obeleženom neizbežnošću sukoba, pred kojima se subjekt pokazuje
istovremeno nespremnim i trajno izloženim. Strahovi pritom ne funkcionišu isključivo kao
ograničenja, već postaju pokretači introspekcije i istraživanja složenih međuljudskih odnosa.
Važno i neretko presudno ljubavno iskustvo oblikovano je kroz melanholični registar, više
kao odjek onoga što je nekada bilo nego kao živa stvarnost sadašnjeg trenutka. U prostoru
sadašnjosti upravo poezija ostaje jedino mesto istinske prisutnosti i mogućnosti
samorazumevanja.