ИЗМЕЂУ
Вељко Вучковић, Стефан Лукић, Небојша Адамовић
6. 03. 2018.

Контакт галерија и Галерија СКЦ у 20:00

Изложбу ће отворити Велимир Поповић, академски сликар и теоретичар уметности.

 

Одређивање заједничких карактеристика или додирних тачака између различитих сликарских пракси, обично подразумева проналажење заједничких референци, фасцинација, стилских карактеристика, сензибилитета итд. Поред фасцинације сликарима као што су Герхард Рихтер (Gerhard Richter) и Лук Тајманс (Luc Tuymans), чије опусе ови аутори користе у циљу формирања извесног поп приступа, на формалној разини могу се пронаћи занимљиве сличности.

Ако се изолује Вељкова тенденција да унутар серије The Suspicious Collective  третира сликарску плоху као поље индикација, чиме се у циклус увлачи спекулативна игра између временског и ванвременског, онда се може констатовати сличност назначеног поступка са Небојшиним сликаним close-up-овима путем којих се развлачи време, које притом тоне у неодређеност погледа помереног са неког призора. Са друге стране, Стефанови радови се ослањају на нестабилност превозног средства, пута и пејзажа у транзиту који спаја хипотетичку тачку А са исто тако хипотетичком тачком Б, чиме се инсистира на приказивању бrжег протока времена који растаче ствари на дводимензионалној репрезентацијској плохи.

Са друге стране, Стефан сликани траг третира кроз могућност његовог спајања са другим сликарским трагом. На тај начин он гради предмет (аутомобил, небо, пут, жбун поред пута…) чија постојаност ствара илузију згушњавања у стабилнију репрезентацију која почиње да фигурира као дугорочни циљ, или као нешто што се спорије мења. Назначени ток размишљања спаја се са Вељковом трансформацијом сликарске плохе у поље индикација, из разлога што се издвајање ванвременског из временског, може реализовати само уколико се претпостави да известан траг покреће индицију која резултира одређеним афективним стањем. Пошто Небојша своје експерименте са close-up-овима и композицијом концептуално гради на основу погледа који се трансформише од суочавања, преко међупростора до неодређености коју среће као свој атрибут, постаје јасно да се радови ових уметника константно сусрећу и узглобљавају.

Постојаност (persistence) пикторалног трага овде настаје као тензија која сваку концептуализацију претвара у неку борбу.

 

Велимир Поповић

 

Вељко Вучковић

Дипломирао на Факултету примењених уметности у Београду на одсеку примењено сликарство, где тренутно похађа и мастер студије. Добитник Награде Момчило Мома Марковић за најбољи цртеж малог формата и две похвале. Учествовао на 45 колективних изложби у земљи и иностранству и два пута излагао самостално.

Самосталне изложбе:
2018. Врбас, Ликовна галерија Културног центра Врбас, Између
Краљево, Градска галерија (Маржик), Непостојаност.

 

Стефан Лукић

Завршио Београдску политехнику, смер графички дизајн. Факултет примењених уметности, одсек примењено сликарство, уписао је 2014. године. На истом факултету тренутно је студент четврте године основних академских студија. Провео је један семестар, као учесник размене студената, на École des Beaux-Arts у Паризу. Добитник Награде за сликарство на Факултету примењених уметности 2016. године. Учествовао на више групних изложби и шест пута излагао самостално.

Самосталне изложбе:
2018. Врбас, Ликовна галерија Културног центра Врбас, Између
Београд, Уметнички простор У10, Међупростор
Краљево, Градска галерија (Маржик), Непостојаност.
2017. Ужице, Галерија Народног позоришта, YUGOносталгија
2016. Београд, Галерија Штаб, Лице и наличје
Крагујевац, Народни музеј, Лице и наличје.

 

Небојша Адамовић

Завршио Школу за дизајн у Београду, одсек ликовни техничар. Факултет примењених уметности, одсек примењено сликарство, уписао је 2014. године. На истом факултету тренутно је студент четврте године основних академских студија. Добитник Награде за цртеж Миодраг Вујачић Мирски. Учествовао на више групних изложби и шест пута излагао самостално.

Самосталне изложбе:
2018. Врбас, Ликовна галерија Културног центра Врбас, Између
Београд, Уметнички простор У10, Међупростор
Краљево, Градска галерија (Маржик), Непостојаност.
2017. Крагујевац, Амиџин конак – Народни музеј, Око портрета
2016. Београд, Галерија Штаб, Лице и наличје
Крагујевац, Народни музеј, Лице и наличје.

 

Изложба ће бити отворена до 26. марта 2018.