Извештај са терена
Владимир Секулић
1. 3. 2022.
Галерија СКЦ у 20:00
Изложбу ће отворити Јасмина Цукић, историчарка уметности
Извештај са терена
Изложбом Извештај са терена, Владимир Секулић у фокус ставља град који сагледава кроз савремени друштвено-политички контекст. У природи града једна од сталности је његова промена. Међутим, питања која покрећу радови односе се на то ко креира те промене и на који начин. Калемегдан, Теразије, Трг Републике, Булевар краља Александра, неки су од делова Београда које препознајемо у радовима, у којима се појављују нафтне платформе, дизалице, термоелектране, цеви, успостављајући хегемонију над јавним простором. Позиционирајући (не)стварне конструкције попут термоелектране на Калемегдану (акварел ТЕ Нови Калемегдан) или цеви које се протежу утврђеним путем који пратимо на мапи Београда (акварели Траса Београд А), Секулић упућује на освајање, означавање и симболизацију јавног простора као места рефлексије политичке моћи која креира, конструише и деконструише његов идентитет. Истовремено, освешћује нас у коликој мери се урбани простор трансформише изван наше контроле и постаје хибридан, а његов идентитет флуидан. Додатно, како неретко оно што је фиктивно олако може постати стварно, а стварно схваћено као фиктивно, доносећи нову димензију виђења и разумевања појавности града. Секулићева стратегија грађења фиктивних садржаја је вишезначна и можемо је ишчитати и у контексту формулације Мишела Фукоа, према којој суштина фикције није да се покаже невидљиво већ да се покаже колико је невидљива невидљивост онога видљивог.1 Улице су у радовима углавном испражњене од људи чиме се додатно истичу машине као резови у ткиву града. На овај начин уметник нас ставља у амбивалентну позицију јер добро познате топосе мења интервенцијама, изазива осећај зачудности, дестабилизује нашу перцепцију. У извесном смислу можемо рећи да нас позива на прављење разлике између онога шта гледамо и онога шта видимо/примећујемо у свакодевици, као и у контексту ишчитавања значења свих актуелних метаморфоза града. Оне су оличене у процесима рушења, грађења, мењања, измештања, кроз бројне планове и визије о развоју у име идеја о напретку и просперитету. Уметник се бави јавним простором откривајући га у његовој полисемичности. У акварелу Налазиште 1 главни градски трг од места окупљања-налазишта претвара се у место нафтног налазишта, чиме се у његов симболички значај уписују различита и променљива значења. Овом изложбом Секулић наставља са документовањем догађаја који се нису десили. Он не документује стварност, већ се бави интерпретацијама / представама / привидима / симулацијама стварности које су често пласиране кроз политички дискурс и масовне медије. У тако обликованој слици реалности, представа о догађају, важнија је од самог догађаја, па можемо рећи да уметник документује, речником Жана Бодријара, надстварности смисла, крећући се на терену стварнијег од стварног.2 Надаље, указује на начине манипулације различитим информацијама кроз фиктивне статистичке податке, извештаје и анализе који би требало додатно да нас увере у промишљено и планско деловање, употпуњујући слику прогреса. Секулић тиме креира информације које се, уместо да генеришу смисао, исцрпљују у инсценирању смисла.3 Међутим, више од испитивања њихове веродостојности важно је то што нас радови наводе на размишљање како и у коликој мери се чињеничне информације интергришу са измишљеним, једнако уверљиво обликујући јавно мњење. Ако град посматрамо као текст са системом знакова и порука које се обликују у политичкој сфери, а које у реалацији са примаоцем порука производе његова значења4, ова изложба нас позива да преиспитамо шта од вишеслојног идентитета града присвајамо, препознајемо, апстрахујемо, а шта негирамо, превиђамо или игноришемо, крећући се између његовог стварног и имагинарног идентитета.
Јасмина Цукић
1 Мишел Фуко, Мишљење спољашности, Мишел Фуко 1926-1984-2004. Хрестоматија, Нови Сад, 2005, 15.
2 Жан Бодријар, Симулакруми и симулација, Нови Сад, 1991, 85.
3 Исто, 84.
4 Срђан Радовић, Град као текст, Београд, 2013, 11-12.
Владимир Секулић је завршио мастер студије зидног сликарства на Факултету примењених уметности у Београду. Изражава се у медијима цртежа, слике, видео анимације и кратке приче. Теме његових радова протежу се између документарног и фикције, са фокусом на савремени тренутак у друштвено – политичком контексту. Лауреат је Награде за цртеж Фондације Владимир Величковић за 2015. годину. Његове самосталне изложбе “Хотел са четири звездице”, “Дечак у црвеном прслуку” и “Пинк Пантери” постављане су у многим галеријама широм земље и региона попут Ликовне галерије Културног центра Београда, Галерије Дома омладине Београда, Галерије Тир у Новој Горици, Галерије Хаос. Члан је Удружења ликовних уметника Србије. Живи и ради у Београду.