Живот у мехуру
Милена Петронијевић
04. 10. 2022.

Галерија СКЦ у 20:00
Изложбу ће отворити Филип Мисита, визуелни уметник и доцент на Филум Крагујевац

 

Живот у мехуру Милене Петронијевић јесте уметнички рад наративно одређен контекстом живота у граду Лепосавићу, родном месту ауторке. Сачињена од 10 аналогно-дигиталних фотографија, ова затворена целина има функцију да конституише амбијентални мехур, као репрезентацију друштвено-психичког стања специфично везаног за кризна подручја.

Користећи аналогну фотографију, дугу експозицију, ефекат фотографисања изван фокуса, Милена компонује промишљено, у циљу креирања мултифасетног, фрагментарног приказа сопственог окружења. Хоризонтално оријентисани формат фотографија сугерише важност концепта предела за тумачење овог рада, будући да предео обично „сликају” они који брину за место. У том смислу, Миленини замагљени градски предели указују на потребу за преиспитивањем граница, пре свега, граница између субјекта (аутора) и објекта (места). О феноменологији везе човекове психе и животног простора пише Гастон Башлар, који у једном поглављу књиге Поетика простора разматра шкољку као чист дијалектички концепт, наглашавајући да „биће које излази из шкољке противречи оном што остаје затворено”.

Мотив рефлексије – који се најчешће јавља као последица снимања кроз прозор и завесу у макро плану – основни је предуслов појаве вертикалних линија које деле пејзажни формат на више портретних. У том смислу, вишеструки вертикални пресеци простора указују на присуство људског бића и потребу за измештањем из тренутне позиције, у циљу  проналажења адекватнијег погледа на објекат пажње.

Целина је сачињена накнадним одабиром раније уснимљених фотографија и већ на први поглед постаје јасно да је тежиште уметничког рада премештено са проблема појединачне композиције на однос различитих фотографских узорака у физичком простору галерије. Прикази Лепосавића су доведени до непрепознатљивости, док доминантно заступљени „одсутни” кадрови подсећају на све оно што је одбачено.

“Лепота обично екстериоризује, омета медитацију о интимности.” (Башлар) Међутим, колаж-ефекат целине се јавља као фино визуелно разрешење акумулације различитих утисака из спољашњег света, чинећи очигледном Миленину потребу да реструктурира бар сопствени поглед на стварност која је окружује. Башлар је заиста у праву када каже да би једном песнику, у намери да говори о шкољки, „најпре недостајале слике”.

Филип Мисита

 

Милена Петронијевић, рођена у Лепосавићу 1999. године, студент је завршне године графичког дизајна, одсек Графика књиге на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Током студија проналази интересовање и за друге уметничке медије, као што су графика и фотографија. Свој уметнички израз тежи да прошири и у друге уметничке медије. До сада је излагала на бројним групним изложбама.