у Хајделбергу, у Немачкој. Он у последњем часу трага за сећањима и осећањима, а све се претвара у метафизички трилер или постмодерни пикарски роман. На том путу он ће открити своје истинско лице и порекло, и у тој истини неће бити ничег утешног сем

истине саме по себи.

Аутор романа каже да је инспирацију тражио у поетској филозофији и језику Фридриха Хелдерлина, „карактеризацији“ ликова Роберта Музила, атмосфери романа Томаса Мана и Франца Кафке, стилизацији Хенрија Џејмса и поетичком чвору какав постоји у прози Данила Киша. Он верује у високи стил књижевног приповедања и идеју књижевне форме. Упркос свему и савременом свету, он верује у апсолутну универзалност своје приче која неће бити спутана тескобама географских ограничења.