БЕРЗА ПОДАТАКА – Урош Павловић
На флексибилности цртежа, као медија, темељи се визуелни исказ Уроша Павловића. Пре само неколико година његов цртачки израз бележимо на ивици апстракције, у графитним „мирним“ илузионистичким зидним инсталацијама. Након тога су уследиле „зидне апликације“ забелешки у маниру иронично-хумористичног прото-стрипа. Док рад Берза података функционише као процес континуираног бележења младог визуелног уметника инфицираног дигиталним технологијама.
Упоредо са продуковањем сопствене уметности, Павловић као и велика већина млаđих визуелних уметника, упражњава бављење исплативим креативним индустријама (графички, уеб дизајн). Од уметности се, нажалост (данас и овде) не живи (!). Свет дизајна и визуелних комуникација подразумева brз проток информација, размену, наредбе, захтеве клијента, рејтинге… Генерално узевши, и готово сви остали савремени друштвено-прихватљиви облици понашања диктирају непрекидан пријем огромне количине информација на свесном или несвесном плану. А свако излагање мозга превеликом brоју утисака и информација, гаранција је његове дисфункције. Посебно висок ризик представљају дигиталне технологије и интернет као оруđе за рад. Њихово хронично конзумирање захтева селекцију примљеног садржаја филтерима посебне финоће за даљу хуману употребу. О томе нам говори и Берза података Уроша Павловића.
Први део рада Берза података у визуелном смислу представља обиље знакова, наредби, пиктограма који постављени у хаотичним вертикалним и хоризонталним низовима, једни поред других, никако не могу бити једнако доbrо сагледани и спознати. Целина од преко 1500 цртежа мањих димензија, настала је од мотива преузетих из света дигиталних технологија. Створени су графизми који своју естетску улогу препуштају потреби да се о информацијском презасићењу (информатион оверлоадинг) говори у критичком контексту. Корак даље представљају принтови опремљени и постављени попут традиционалних графичких листова, којима се испољава потреба самог уметника да примљене и забележене информације, оbrади и класификује у извесне естетске графизме. Насупрот аутоматизму присутном у примарном бележењу информација, овакво груписање и визуелно скицирање информација представља виши ниво креативне прерасподеле. У наставку, у оквиру колаборативног рада на анимацији и аудио монтажи, сваки појединачни пиктограм бива оживљен, чиме се идеја о селекцији и пренамени одбаченог материјала продубљује и показује обиље варијација. Потребу уметника да примљену информацију оbrади, забележи и групише на себи својствен начин, ишчитавамо као идеју о одржавању стања приbrаности, као идеју о слободи избора. Сваки цртеж јесте ментална вежба и борба да се, можда парадоксално звучи, уметничким алатима сачува здрав разум. И са ове берзе, као и са сваке бирајмо само оно што нам је потребно. Не дајмо се збунити!
Слаđана Петровић Варагић
Урош Павловић, роđен 13. јуна 1986. године у Пожеги (СФРЈ).
Дипломирао на Академији уметности у Новом Саду 2010. године у класи доц. Анице Радошевић, на графичком одсеку. Бави(о) се цртежом, стрипом, илустрацијом, стреет-артом, графичким дизајном…
Самосталне изложбе:
2013. Берза података, Галерија СКЦ Крагујевац
2013. Берза података, Независна уметничка асоцијација Ремонт, Београд
2011. Хистерија уметности и стварање света, Градска галерија Пожега
Колективне изложбе:
2012. Доласци и одласци, Градска галерија Пожега, кустос: Слаđана Петровић Варагић | 2012. После комуникације, XВИ Пролећни анале, Дом културе, Čачак | 2010. Кроз цртеж, Магацин у Краљевића Марка, Београд, кустос: Мирослав Карић | 2010. 22. Ужички регионални ликовни салон, Градска галерија Ужице | 2010. Изложба цртежа отвореног цртачког студија у Приједору, Галерија 96, Република Српска | 2009. Дипломска изложба студената Академије уметности у Новом Саду, Галерија Матице Српске | 2009. Анатомија уметничког дела, Музеј Војводине, Нови Сад | 2009. Мали-велики цртеж, Мали Ликовни Салон КЦ Новог Сада, кустос: Љубомир Вучинић | 2008. Хенкел Арт Ауард 2008, Кућа Легата, Београд | 2008. Ликовни сусрети, изложба графика, Модерна галерија Суботица | 2008. Изложба графика насталих током графичке радионице Софија у Богданцима, Македонија | 2008. Белине, Галерија Подрум, Нови Сад, кустос: Љубомир Вучинић | 2007. Вечерњи акт, Арт клиника, Нови Сад
Добитник је прве награде – Медаља XВИ пролећног анала Дома културе у Čачку, 2012.