Аqуа Перманенс – Милица Антоњевић

Изложба Аqуа Перманенс ауторке Милице Антонијевић биће отворена у КОНТАКТ Галерији СКЦ у уторак 1. новемbrа 2016. године у 20 х. Изложбу ће отворити Мирослав Сапунџић, историчар уметности. Изложба ће бити отворена до 25. новемbrа 2016.

Ходање је једно од сазвежđа на небеском своду културе човечанства,
сазвежđе које чине три сјајне звезде – тело, имагинација и непрегледно пространство света…

Ребека Солнит, Луталаштво. Историја ходања

Ходањем можемо назвати било коју врсту физичког и/или духовног процеса кретања које поседује одреđену сврсисходност. У том контексту и графике Милице Антонијевић фокусиране на мотив кретања, такоđе настају у спрези три елемента – тела рониоца/трагача, имагинације као творачке снаге и неистраженог воденог пространства. Више од десет година ауторка предано гради сликовиту метафору кретања као визуелну манифестацију несвесног импулса потраге, старе колико и живот на Земљи – потрага за храном, уточиштем, љубављу, знањем, сећањем, смислом. Трагање је често и ход ка нејасном циљу још мање познатим путањама, нагонско кретање воđено сном о великом открићу, оно је ход којим уметник изражава тежњу „да се из мрака непостојања или из тамнице коју представља ова повезаност свега са свиме у животу, да се из тога ништавила или из тих окова отима комадић по комадић живота…“[1].

Док су уметници прошлости своју чежњу за цивилазцијским добом невиности тражили у амбијенту митске Аркадије и бодлеровској визији места раскоши, спокојства и насладе, Милица Антонијевић иде и корак даље истражујући архетипске форме из времена Постанка. У простору животворне материје океана, уметница суочава стилизовану слику примордијалне клице живота са биолошки супериорним господаром света – човеком. Ипак, ова јукстапозиција не ствара осећај визуелне тензије, већ даје утисак хармоничне симбиозе врста које су хроматски уједињене избалансираном палетом црних, тиркизно-плавих и среbrних тонова. Препознатљивим ликовним рукописом, уметница доводи до максимума изражајне могућности високе штампе, наглашавајући тактилне вредности јасних и чврстих линеарних снопова, меких и растреситих влакана и густог мрежастог ткања. Сферне и плошне решеткасте форме асоцирају на сито као ментални филтер којим се на нивоу подсвести просејавају слојеви сећања, животног и уметничког искуства у нади за открићем златног грумена (само)спознаје. Кроз преклапање микро и макро сфере, рониоци делују као да се крећу у фантастичном свету разноврсних ћелијских структура, попут сновиđења коме су својствени неочекивани оbrти визура. Поред просторне дисторзије, светлосни контраст у третману односа фигуре и позадине често је изражен у варијацијама позитива и негатива. Ове оптичке игре указују на уплитање илузије у механизме оживљавања сећања и опсене која осваја и ремети устаљену логику перцепције света, налик дејству флуидне површине планете Соларис на свест човека у делу Лема/Тарковског. Тако и препознатљиви облици егзотичног подводног екосистема – силуете шкољки и пужева – бивају доведени до нивоа симбола, фосилизованих трагова памћења на које субјект потраге наилази сондирањем у дубине сопственог мисаоног и емотивног хабитуса.

Неуобичајеним форматима и просторном концепцијом Милица Антонијевић излази из оквира класичног графичког израза и презентације и прелази у поље инсталације и објекта. У композиционом промишљању графичке структуре, уметница се креће од филигранског осећаја за детаљ у малом формату до монументале форме полиптиха, од круга – алузија на мехур ваздуха, на цикличност природних процеса, на савршени функционални поредак и јединство живота на Земљи – до колажног слагања ортогоналних кадрова плутајућег света. За Милицу Антонијевић зид и папир нису подлога, већ активни чиниоци ликовне структуре из које извиру ови исечци непрегледног пространства света. У овој вечној игри трагања, осећај открића коју доживи ронилац окружен тамом непознатог простора, измеđу осталог открива и тајну радости коју осети графичар када се у тремору неизвесности и стваралачког заноса први пут сретне са жељеним лицем тек насталог отиска.

Мирослав Сапунджић

[1]Иво Андрић, Разговор са Гојом, Мостови, Знакови поред пута (избор), Београд: Дерета, 2014, стр. 23

Милица Антонијевић роđена је 1973. године у Краљеву. Дипломирала је 1997. године на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду, одсек Примењена графика, атеље Графика и књига. Магистрирала је 2003. године на предмету на истом факултету, на предмету Графика. Čлан је УЛУС-а од 1998. године. Ванредни је професор на предметима Цртање и Сликање на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу.

Самосталне изложбе:

1997 – Београд, Галерија ФЛУ, Студенти генерације (са Радошем Антонијевићем)
2001 – Београд, Галерија Задужбине Илије М. Коларца, Графике- Антонијевић, Зарић, Драгутиновић – Роццелла
2003 – Београд, Галерија Графички колектив, Графике
2007 – Крагујевац, Галерија Студентског културног центра – &лаqуо;Мини арт лавиринт&раqуо; изложба графика малог формата
2008 – Нови Сад, Културни центар, Мали ликовни салон – &лаqуо;Мини арт лавиринт&раqуо;, изложба графика малог формата
2008 – Рим (Италија), Галерија Ассоциазионе цултурале ателиер,&лаqуо;Импердонабили&раqуо; – Графике, Милица Антонијевић и Гианлуца Мурасеццхи
2011 – Краљево, Галерија &лаqуо;Маржик&раqуо; – &лаqуо;Колекционар воде&раqуо;, радови на папиру
2012 – Ниш, Арт55 галерија – &лаqуо;Колекционар воде&раqуо;, радови на папиру
2013 – Крагујевац, Мали ликовни салон Народног музеја – &лаqуо;У и око воде&раqуо;, Слике
2013 – Ниш, &лаqуо;Салон 77&раqуо; Галерије савремене ликовне уметности- &лаqуо;Аqуа перманенс&раqуо;, Графике
2013 – Београд, Галерија Графички колектив – &лаqуо;Аqуа перманенс&раqуо;, Графике
2014 – Смедеревска Паланка, Галерија модерне уметности – &лаqуо;У и око воде&раqуо;, Слике
2014 – Шабац, Културни центар – &лаqуо;У и око воде&раqуо;, Слике
2015 – Čачак, Галерија Дома културе – &лаqуо;У и око воде&раqуо;, Слике
2015 – Краљево, Галерија Народног музеја – &лаqуо;Аqуа перманенс&раqуо;, Графике/ слике/ цртежи (2009/2015)
2016 – Нови Сад, Културни центар, Мали ликовни салон – &лаqуо;Аqуа перманенс&раqуо;, Графике
2016 – Нови Пазар, Галерија Мултимедијалног центра – &лаqуо;Аqуа перманенс&раqуо;, Графике

Награде (избор):

2002 – Гранд Приџ за графику, ИИ Новембарски салон, Галерија &лаqуо; Маржик&раqуо;, Краљево
2007 – И награда за цртеж на XИВ изложби цртежа, Галерија Културног центра Шабац
2008 – И награда за графику на 52. октоборском салону, Народни музеј Шабац
2008 – Откупна награда за графику, Народни музеј Шабац
2009 – ИИ награда за цртеж на ИX Новембарском салону, Галерија &лаqуо;Маржик&раqуо;, Краљево
2011 – ИИИ награда за графику на X Новембарском салону, Галерија &лаqуо;Маржик&раqуо;, Краљево
2012 – Откупна награда Министарства културе Републике Србије, Мала графика, Галерија Графички колектив, Београд
2015 – И награда за графику на 9. ЕX-YУ конкурсу, Галерија СКЦ Нови Београд
2015 – Откупна награда Министарства културе Републике Србије (слика за збирку Народног музеја у Крагујевцу)

Контакт:
е-маил:цикилики@ гмаил.цом