АРХИТЕКТОНСКЕ ПРИČЕ – Јелена Атанасијевић

 

Јелена Атанасијевић – Архитектонске приче

У оваквим тренуцима није потребно ни превише говорити ни превише писати, потребно је осетити суштину, а суштина је у томе да је испред нас у великој мери запажена и остварена креативност и изразита мултиталентованост Јелене Атанасијевић, која је самоуверено и без компромиса закорачила у живот стварања своје архитектонске и уметничке приче, обједињујући у томе процесу сва своја различита интересовања.

Излагање оваквог ствараоца треба доживљавати само као дар, искључиво пратећи свој лични креативни, технички и ликовни сензибилитет, своје унутрашње потребе, естетику и поетику, проживљавајући све богатство Јеленине архитектонске приче као подстрек свему ономе што је у нама стваралачко, свему што је лепо, тражећи у себи нове садржаје, трагајући за новим ликовним потребама и вредностима.

Комуникација, схваћена у најширем смислу, представља заједнички именитељ њене природе и стваралачке амбиције – основну одлику њене личности. Јелена Атанасијевић својим радом недвосмислено комуницира са простором у најширем смислу, са његовим апстрактним, геометријским, али и конкретним, животним, градским, урбанистичким, стамбеним аспектима. С друге стране, комуникација је усмерена ка свему ономе што је у њој, што је њено – оbrазовање, васпитање, ликовни садржаји, интимни афинитети ка естетском, богатство искуства. Јелена Атанасијевић на овај начин повезује традицију и искуство са новим токовима и тенденцијама у архитектури. Својим ауторским печатом и особеним архитектонским рукописом она, поред прагматичности, упућује на ликовност као суштинску и централну вертикалу помоћу које савремена архитектура интегрише у себи најважније људске потребе.

Све изложено, поред своје концизности, стручно техничке одреđености и препознатљивих вредности у структури, морфологији и богатству ликовних симбола и језика, представља и јасну причу која посматрачу оставља могућност да је домисли и доприча како би себе покренуо ка новим архитектонским и уметничким увидима, којих до тада, можда и није био свестан. Осећање присуства здраве амбиције и енергије изузетно је јако и изражено у свим радовима. У њима се осећа најплодоноснија стваралачка комбинација систематичности и маштовитости. Они причају и осећају сва њена сазревања и стања душе. Колико год да је велики део посла који је остварила изграđујући себе у архитектонском и уметничком смислу и градећи амбијенте који су се очекивали од ње, увек је постојало нешто неочекивано, још богатије и снажније што је и саме наручиоце остављало без даха а посматраче затечене свешћу да их њен рад и стваралаштво усмерава ка правим просторним вредностима. Јелена Атанасијевић увек прича само своје приче, оне које осликавају њену снагу која brише све недоумице и налази најбоља решења.
Данило Стојановић , ред. проф. арх.

Јелена В. Атанасијевић (1972, Крагујевац) дипломирала је 1997. године на Архитектонском факултету у Београду. На истом факултету је магистрирала 2001. године са темом „Пропорције архитектонских елемената у композицијама Ле Корбизијеа, Луиса Кана и Рихарда Мајера“, а 2009. године и одbrанила докторску дисертацију „Пропорције у естетичкој перцепцији класичне архитектуре 20. века“. На Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу запослена је од 2013. године у звању доцента на предмету Пројектовање облика. Хонорарно је ангажована на Факултету примењених уметности у Београду, на коме изводи наставу на докторским академским студијама Примењена уметност и дизајн (предмет Пројекцијски системи). Аутор је више десетина архитектонских и урбанистичких пројеката, као и пројеката ентеријера.