Аркам гори
Александар Петровић Бабић
23. 02. 2022.

Галерија СКЦ, 19:00

Разговор о књизи песама

У својој четвртој збирци песама Аркам гори Александар Петровић Бабић излази „из трећег лица / као из тесног / спандекса / антихероја“ и започиње шетњу кроз разрушену Републику Аркам. Аутор осликава стриповску психомитологију бића чија је једина нада да га „као контрабанду“ било ко изведе из те државе која се „дели / на све ситније / комаде хлеба“. Аркам гори јесте поезија деградиране заједнице која се удаљава од архетипског Човека док типско постаје примитивно, а митско: инфантилно митоманско. Ко није спреман да чита подељену стварност, ни себе у њој, није спреман за ову антиавантуру. Ко заплови, сазнаће шта у другој реалности ради Боб Дилан, а шта у овој, забога, радимо сви ми.

Значењска језгра збирке Александра Петровића Бабића „Аркам гори“ стихови су „никада ова земља / неће постати / моја / Рокенрол република“. Главна литерарна асоцијација је Чарлс Буковски – тематски је његов свет усмерен на жене, пороке, прљавштину, живот на дну. У књизи се налази циклус песама испеван у женском роду. Реч је о потресним исповедима о болести и боловању, патњи свакодневице: „Декубитус панк / назваћемо бенд / за све оне које је згазило / копито палијативне неге“.

Спиритуални вестерн у седам строфа песма је која говори о биполарном поремећају: „пред налетима ветра / у маничној фази / јурила низ улицу / подбула од лекова“ и доноси трагичан крај: „када је сумрак склизнуо / у епизоду / обилног месечног циклуса / пуцала сам / из татиног пиштоља / на свој одраз у огледалу“. Спиритуални вестерн у средњим годинама био је есеј који ова жена никад неће довршити. Циклус, насловљен „Ларине песме“, естетски је најуспелији и најсуштинскији елемент збирке „Аркам гори“. Још једна њена занимљивост су прозни делови, убачени псеудоновински записи или, на пример, „Увод предавања О ратној трауми у висикотехнолошком добу, одржаног на симпозијуму неуропсихоаналитичара и масмедијских фетишиста у Цириху“ – наративне целине које „разбијају“ поетичност збирке (која је ионако начета изнутра!) и дају јој ироничан, апсурдан и хуморан тон. Свакако читати, уз прописану дозу литија.

О књизи ће говорити Марија Драгнић, уредница издања и аутор.