
Цивилизацијски инферно
Зоран Богнар
04. 12. 2024.
Контакт галерија СКЦ, 19:00
Разговор о књизи
У издању београдског издавача Метаphysicа, у респектабилној библиотеци Агарта, објављена је књига „Цивизацијски инферно“ Зорана Богнара. Реч је о изабраним поетско-феноменолошким микроесејима од 1982-2022 (из књига Ејдетске слике I-III)… Нити се овакве књиге пишу често, нити се објављују, нити се разумеју до краја – често, готово никад. Не зато што не знамо да читамо, већ зато што некада историјска помагала нису увек при руци. Али, пакао је одувек био дисперзивно укроћен у напуклим деловима судбине која је позната, иако је нисмо до краја дознали. Догађаји и прилике – слике – из ове књиге више личе на оно што ће се догодити, него на оно што смо вребали у прошлости. Како разумети написано ако тек треба да се догоди, и када се догоди – како поверовати да већ није било написано… Три основна стуба Цивилизацијског инферна свакако јесу прикази који откривају три различите могућности о опстанку заборава, реминисценција тема које су подложне (не)забораву и месијанско проговарање кроз фрагментарну аутоцитатност. Одредити тачан број тема које су обрађене у књизи је немогућ посао, бар не у оном кључу тумачења који би задовољио основне законе теорије књижевности.
Од интригантних тема, необичног писма, мистериозне смрти песника, вере, религије, људске похлепе, ниткова из времена прошлости и садашњости до концентрације микро-капсула унутрашњег сагоревања за уметност и жеље за спознајом не-сагледивих могућности изречја – Богнар доприноси једноставности израза. Која структура облика прихвата преобликовање човека, када непрестано премештање од облика до предмета врши увек друкчију перцепцију велике целине? Време као облик, где је центар тренутак Вечитости, може бити задовољавајући одговор, али само под условом да дискурс мишљења своју помирљивост проналази у разлици. Дакле, бити спреман на Вечито враћање Вечном Враћању, где свако поновно на-враћање нуди и ново, друкчије, сагледавање центра богнаровског духа Времена…
Дакле, Зоран Богнар у феноменолошком кругу интерпретације бива означен као тешко ухватљива појава, као рефрен молитве која обезбеђује пут на-горе. Поједини књижевни критичари који нису ни читали, некмоли покушали да пишу о сликама, можда могу да потврде речи са почетка да је заиста посебно тешко писати о великом писцу. Могућношћу Вечитог враћања великој целини – паклу – и његовом разумевању у Вечном Враћању, Богнар указује и на нов хоризонт мишљења и језика према ономе што жели да каже у Цивилизацијском инферну.
Из духовног узлетишта не чују се увек вибрације милостивих појаца – ова књига говори о томе да свака молитва има глас који напреже нашу сржну постављеност и нуди оно што следи након пакла, континуум васкрсења, реинкарнација без последице по прихватљивост усуда. Цивилизацијски инферно је књига за свакога и ни за кога. Онима који мало боље познају историју филозофске мисли неће бити тешко да открију књигу чији поднаслов користим у претходној реченици, док ће читаоци свакако одређивати – кроз Инферно – њену вечитост, али и сопствени Пакао…
Зоран Богнар песник, есејиста, прозни писац, књижевни критичар и антологичар, рођен је 30. јануара 1965. године у Вуковару. Поезија Зорана Богнара превођена је на италијански, француски, енглески, мађарски, немачки, шведски, словеначки, македонски, шпански, турски, јерменски, руски, грчки, холандски, фриски, пољски, румунски и бугарски језик.
Добитник је многих националних књижевних награда од којих издвајамо “Печат вароши сремскокарловачке” (1993), “Матићев шал” (1994), “Стеван Пешић” (1994), “Блажо Шћепановић” (1996), “Раде Драинац” (1999), “Исидора Секулић” (1999), “Србољуб Митић” (2000), “Милутин Ускоковић” (2003), „Слободан Џунић” (2006), „Милан Богдановић” (2009), „Димитрије Митриновић” (2010), Награда Академије „Иво Андрић” (2010), „Кочићево перо” (2013), Награда УЛУПУДС-а (2013), „Миодраг Драганић” (2013), „Златни беочуг” (2013), „Васко Попа” (2013), „Јован Скерлић” (2018), „Иван Фоцхт” (2019), „Растко Петровић” (2020), „Милан Ракић” (2020), „Карађорђева повеља“ (2021), „Троношки родослов“ (2021) и Вукова награда (2023);
Пет интернационалних награда: “Vаnnеllи” (Италија, 1997), “Меdiтеrrаnean Lion” (Монтенегро, 1998), “Хуберт Бурда” (Немачка, 1999) и „Wоrт-Fаrbе-Кlаngе“ (Аустрија, 2017) и “Пушкиново перо” (Русија, 2018); као и престижне стипендије фондације Villе Wаldbеrте (Немачка, 2002), једне од најетаблиранијих европских кућа писаца у којој су боравили и стварали многи светски признати писци као што су Томас Ман, Збигњев Херберт, Хлебњиков, Михаел Кригер, Иштван Ерши и многи други.
Издавачка кућа „Драганић” објавила је Изабрана дела Зорана Богнара у 7 томова поводом 30 година књижевног рада (2013-2014, Београд) којима су касније придодата још два тома: „Ејдетске слике II“ (Скрипта Интернационал, Београд, 2020) и „Ејдетске слике III“ (Нова поетика, Београд, 2021).
Члан је Удружења књижевника Србије и почасни члан Друштва писаца Босне и Херцеговине. Такође, почасни је члан мађарског ПЕН-а и ПЕН-а Босне И Херцеговине.
Зоран Богнар је учествовао на многим међународним песничким фестивалима и конгресима. Одржао је више самосталних књижевних вечери у Немачкој, Француској, Италији, Аустрији, Шпанији, Пољској, Грчкој, Аустралији, као и у земљама региона (Македонија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Црна Гора)…
Живи и ради у Београду као професионални књижевник. Уредник је у Издавачкој кући „Дерета”. Председник је Фонда „Арс Лонга” за очување лепих уметности.