ТАКТИЛНИ ДИЈАЛОЗИ
Ана Вртачник
30. 06. 2022.

Како бирамо свој специфични материјал, наша средства за комуникацију? Сасвим случајно? Или можда она ипак бирају нас? Нешто нас временом провоцира, обраћа нам се на специфичан начин, било да је то звук, додир, мирис, тврдоћа или мекоћа, опчињава нас и захтева од нас да се обликујемо и да га обликујемо. У том процесу полако проналазимо свој језик и као кретори укључени смо константно у дијалог са нашим медијумом. У мом случају су ме ухватиле нити, заиста против моје воље. Да радим са нитима чинило ми се превише меко, превише сензибилно. Желела сам да нешто снажно освојим! Али околности су ме заробиле у нити, потпуно запетљале и на крају потпуно освојиле. Научила сам да их слушам и говорим њихов језик. Сусрет са сопстевним делом одиграо се тако на интегралан начин где је стварање схваћено као облик мишљења, материјал је постао замена за емоцију и идеју, а тактилност мој медиј комуникације.

У контексту феминизма на уметничкој сцени друге половине XX века многе уметнице радиле су са текстилом, са меким формама и материјалима. То је био њихов начин да се издвоје од челичних конструкција заступљених уметника у то време. Управо због сексистичког повезивања текстила са „женским радом“ или „украсом“, феминистичке уметнице су га користиле да осуде баланс снага у уметничком свету. Сензибилност и интимност меких материјала на тај начин окрили су ми се као снага, а не слабост.

Богато текстуриране површине, са реминисценцијом на органске форме, створене су тешким и дуготрајним енергетским процесом трљања и гњечења вунених влакана све док се не споје у једну целину. Сваки рад на крају се трансформише у јединствен уметнички комад, хибрид слике и скулптуре. „Тактилни дијалози“ тако говоре о новооткривеној слободи којом сам се кретала између различитих медија, о неочекиваним и симболичким текстилним применама, о тактилности, привлачности и аверзији, али и креирању уметности која провоцира својом мекоћом и виталношћу.

 

 

Ана Вртачник рођена је 1991. године у Сарајеву, Босна и Херцеговина. Основне и мастер студије сликарства завршила је на Академији уметности у Новом Саду. Тренутно је студент завршне године докторских студија на истој Академији где се бави истраживањем примене биомиметичких форми и природних меких материјала кроз форму слике, скулптуре и инсталације. 2016. године била је стипендиста летње Академије у Салзбургу где је похађала програм „Painting Laboratory“ код професорке Варде Цаивано. Наредне године учетвује на једномесечној резиденцији коју организује „Red Gate“ галерија у Пекингу где са још четворо уметника из Велике Британије организује изложбу „Good neighbours“.

До сада је имала бројне самостале и групне изложбе, колаборације и публикације са различитим уметницима, кустосима, институцијама и галеријама широм света (Кина, Швајцарска, Белгија, Холандија, Аустрија, Данска, Сједињене Америчке Државе, Канада, Шпанија…). Освојила је неколико награда из области уметности од којих су најзначајније: награда фондације „Мали принц“, награда фондације „Миливој Николајевић“, Награда Универзитета у Новом Саду за врхунске резултате у уметности, Прва награда за позоришни плакат на 58. фестивалу „Стеријино Позорје“…