Пре тачно пола века настала је Аудијенција, једно од најпознатијих и најизвођенијих дела чешког аутора Вацлава Хавела, које је и данас део репертоара многих позоришта и још увек се чини једнако упечатљивим и занимљивим и у савременим друштвеним и политичким околностима. У свом најпознатијем делу Хавел смешта два супротстављена света у једну просторију – два лика са различитим погледима на свет, страховима али, силом прилика, истим занимањем. Мада се чини да је поставка овог комада идеална за развијање комичних ситуација, из разговора шефа пиваре и драмског писца који у истој пивари обавља најтеже послове исијава сва трагичност судбине неистомишљеника у једном репресивном систему. Појединачна судбина једног интелектуалца који губи своја грађанска права је полигон који Хавел користи за приказивање судбине друштва које је спремно да своје мислеће подреди онима који слепо извршавају задатке, онима које систем „држи у шаци“.

Аудијенција, иако настала пре тачно пола века, изнова ће бити референтно штиво које се може читати у светлу свих савремених дешавања у свету, где год постоји неравноправност и репресија према онима који нису спремни да жртвују своје принципе зарад материјалне добити. Једино што остаје публици је да се уз подсмех „блесавку из пиваре“ запита где престаје одраз смешног и симпатичног појединца који је мали шраф у систему, а настаје гротескна или дубоко трагична слика једног друштва.