DOWNHILL
Ивана Ивковић
3. 09. 2019.

Контакт галерија СКЦ у 20:00
Изложбу ће отворити Мирослав Карић, историчар уметности

 

 

DOWNHILL (Низбрдо)
Ивана Ивковић
Просторна инсталација (оружје, цртеж)
2019.

Изложба Downhill инспирисана је слојевитом и кроз историју драматичном причом Крагујевца и реализоваће се у сарадњи са фабриком Застава Оружје која има дугу традицију и један је од  симбола града. Централни део поставке и site-specific рада чини оружје са  многоструким значењима: као  симбол моћи, маскулиног идентитета, ратне деструкције али и као метафора сучељавања мушко-женских принципа. Даље, сцена може бити метафора за сложеност односа према Другом или интимних унутрашњих сукоба сваког појединца са самим собом. Оружје постављено један наспрам другог, тако да се тензично додирују цевима говоре о идеји сучељавања, одбрани и нападу као синхроним психолошким стањима која се огледају један у другом. Ратне и поратне године Крагујевца неизбежно повлаче са собом тему личног и колективног страдања, као и тему отпора и обнове посебно поменуте фабрике која често била у рукама женског живља због великих губитака мушке популације у ратовима. Назив Downhill у преводу Низбрдо, наглашава природну тенденцију сваког сукоба који ескалира, да нас поведе низбрдо у мрачне стране људског ума и живота. Уједно низбрдо конкурише као супротност у физичком смислу, усправљеним цевима оружја који стреме да се уздигну.

 

 

Последњих десет година колико је професионално и излагачки активна на уметничкој сцени Ивана Ивковић свој рад најпре везује за медиј цртежа, откривајући у његовим флексибилним границама техничке, изражајне и интерпретативне потенцијале у артикулацији идејних и тематских садржаја који су у фокусу ауторкиних  истраживања, а крећу се од рефлексија личних, интимних прича и окружења  до бављења различитим феноменима глобалних социо-политичких контекста насталих као резултат уметничиних фреквентних дислоцирања кроз путовања и номадски начин живота.  Иако ће у рецентнијој продукцији радити и са другим медијима (фотографија, амбијенталне и просторне инсталације, текстилни и лумино објекти), цртеж ће код Иване увек бити нека врста полазишта у промишљањима и експериментисањима са формом као и у  концептулизацији самог дела. Уметница у цртежу и линији препознаје најнепосреднији израз у ликовном превођењу емотивних и психолошких стања, мисаоних процеса али и  снажан комуникацијски елемент доживљаја опсервација људи,  интерперсоналних релација, друштвених динамика, културног и историјског наслеђа удаљених географских поднебља. Иванине цртачке целине неретко за интегралну и градивну компоненту имају текстуалне записе (стихови, пароле, цитати, поруке из сфере поп културе…) функционишући као својеврсна дневничка форма, понекад и као скице које ће коначну визуелизацију имати у ауторкиним тродимензионалним радовима великих формата. Без обзира да ли остају удводимензионалној игри линија и облика или су монументализовани и опросторени све Иванине радове повезује пре свега асоцијативност призора, симболичка слојевитост мотива, суптилан и истовремено врло јак поетички исказ. Карактеристичан ауторски проседе који је градила у цртежу и даље развијала кроз рад са другим пажљиво бираним техникама, материјалима, медијима чини се да би најпрецизније могли разумевати као рефлексију једног  специфичног сензибилитета и перцепције  света који ће уауторкиним трагањима за личним  и уметничким идентитетом суочавати и дубоко прожимати интимне нарације и аутобиографске референце са друштвено – политичких реалностима простора и амбијената од Централне и Латинске Америке, преко Африке и Европе до Блиског Истока.

Мирослав Карић

 

 

Ивана Ивковић (рођена 1979. у Београду) дипломирала је сликарство и магистрирала цртеж  на Факултету ликовних уметности у Београду, где је тренутно на докторским студијама из области сликарства. Од 2002. године излагала је на више самосталних изложби у Србији, Аустрији, Немачкој, Либану, Италији, Шпанији, САД-у, Турској, Данској, Канади, Индији и учествовала на неколико значајних групних изложби у земљи и иностранству. Три пута је била финалисткиња Политикине награде за најуспешнију изложбу, 2007, 2010 и 2019. године. Добитник је стипендије KulturKontakta из Беча (Аустрија) 2008, Residency Unlimited организације из Њујорка (САД) 2012, Casa dell Arte стипендије у Бодруму (Турска) 2013, као и стипендије града Линца (Аустрија) за 2014, стипендије Министарства културе Квебека у Монтреалу, стипендије Beirut Art Residency из Либана, као и неколицине других програма. Њени радови се налазе у Теленор колекцији савремене српске уметности, у колекцији Музеја града Београда као и у неколико значајних приватних колекција у Њујорку, Базелу, Лисабону и Турској.

 

Изложба је реализована уз несебичну помоћ:
Музеј Стара ливница, Крагујевац
Застава оружје АД, Крагујевац

 

Изложба ће бити отворена до 23.септембра 2019.