Једноминутни танго
Горан Димић
11. 10. 2018.

ГАЛЕРИЈА СКЦ КРАГУЈЕВАЦ у 20:00

Изложба и промоција књиге цртежа

О радовима и књизи говориће Видосав Стевановић, књижевник

 

Љубавни цртежи

 

Свој ликовни дар Горан Димић је обилато користио радећи у адвертајзинг агенцијама, а као графички дизајнер је, сигурно, оставио значајан траг, најпре у Београду, а затим и у Будимпешти, у коју се преселио деведесетих година двадесетог века и где је учествовао у маркетиншком обликовању мађарске посткомунистичке сцене. Ово је важно поменути из више разлога; у првом реду, да би се истакао сведени ликовни језик у дефинисању форме као носица поруке. У пропагандној индустрији посебно успешнима сматрају се радови који, иако жанровски одређени, успостављају оригинално и ново ликовно читање и самосвојну естетику. Није мали број плаката Горана Димића о којима се може говорити на овај начин. Међутим, тема овог текста није још једна успешна рекламна кампања. О његовој дугогодишњој пракси било је речи због серије еротских цртежа. Формалну анализу карактерисале би управо особине које су поменуте као део занатског умећа Горана Димића. Тај поглед на цртеже дефинише сведеност израза и јачина поруке или комуникативности рада. Занимљива је чињеница да садржај није дефинисан самом темом, њеном шкакљивошћу, експлицитношћу или пак, једноставношћу. Цртежи су производ снажног интимног доживљаја који је надрастао поље страсти као примарно осећање и наставио да траје као емоција. Та трансформација чини ове цртеже интересантним новом погледу непристрасног посматрача. Горан Димић успева да се постави изван догађаја, да буде и учесник и посматрач да би у цртежу оживео главни тренутак интимног јединства и тако га продужио у линији времена. Валовита контура линија, међутим, не исејава вртлог страсти, на шта би упућивало њено таласање у формирању облика. Настали призор успоставља хармоничан и уједначен ритам који је невидљиво присутан на сваком новом цртежу. Та вибрација није експлицитно видљива али је реално присутна, можда као присуство које призор страсти претвара у трајно осећање које оставља важан траг у души. Ова интимна исповест Горана Димића оставља утисак насушне потребе аутора да сачува актере љубавне драме од њих самих, да отвори могућност да избегну опасности, да умакну животу и нестајању. Сплет линија који само наговештава облике, простире се као мрежа или стварни покривач за омамљене љубавнике. Управо ово умеће да се дислоцира, да се сагледа изван себе, али да истовремено буде у игри и ван ње, аутора уводи у поље креације, а цртеже упућује ка посматрачу, отварајући питања која су општа исто колико су и лична. На овај начин су и порука и ликовно, цртачко умеће само средства да се буде што истинитији са собом и са оним што се зове други. Унутрашња испитивања су једна од суштинских тема уметности, оно без чега она готово да не може, лична молитва са непредвидивим резултатом. У сваком случају, узбудљива авантура!

 

Драгица Вуковић
историчарка уметности

 

 

Горан Димић

 

Рођен 1963. године у Крагујевцу у коме је завршио основну школу и Гимназију, после које је студирао графику на Факултету примењених уметности у Београду. Прву самосталну изложбу имао је 1980. године, када су у крагујевачком Дому омладине изложени његови цртежи и карикатуре. Пре те изложбе, уметнички се оглашавао постављајући радове у облику плаката и илустрација на улицама и објављујући их у штампи. Оснивач је и члан микс-медијалне групе ТоФризуре са којом, а под патронатом Биљане Томић, излаже у београдском СКЦ-у од 1985. до 1988. године. У то време, такође се бавио графичким дизајном омота за плоче и разних новина и магазина. Заједно са Александром Денићем под именом Димић&Денић 1991. године отворио је сада већ антологијску изложбу Из живота веверица у Срећној галерији, коју је тада водио Славко Тимотијевић уз кураторску бравуру Дарке Радосављевић.
Од 1992. године живи у Будимпешти и претежно се бави рекламама, у којима се труди да оствари врхунски уметнички доживљај. У тој области је више пута награђиван, мада оберучке прихвата и учешће на групним изложбама. Године 2003. у будимпештанском Павиљону савремене уметности (Műcsarnok) излаже инсталацију Последњи дан Мађарске монументалних димензија. Инсталацију 11. септембар – миран сан изложио је у Raday галерији 2005. године. Активан је и као перформер; у Великом парку у Крагујевцу 2004. године изводи перформанс Престанак грејне сезоне, чиме почиње редовније уметничко деловање у родном граду. Започиње успешну сарадњу са Народним музејом у Крагујевцу и кустосом Татјаном Милосављевић, која резултира изложбом Primavera ’66, 2005.године. Следе Филмски фестивал 2006. године, затим, исте године, поставља инсталацију на згради поште Карта Четвртог рајха. Године 2008. постављена је изложба графика Графити детињства у салону Народног музеја.

Године 2009. излаже цртеже Портрети Нишчих у клубу Видосав писца Видосава Стевановића у Ботуњу, а 2010. графиике Горан и Вук које су инспирисане народним пословицама у етно кући Народног музеја у Крагујевцу. У пролеће 2011. излаже Ситне колаже у београдској Ремонт галерији. У пролеће 2012. године у Београду, на Дорћолу организује Пролећну јагму Горана Димића приликом које допушта отимачину својих дела од стране посетилаца изложбе. У августу 2012. отвара Le Petit Église (Црквицу) у клубу Видосав у Ботуњу са два монументална рада (150×320цм), која третирају два суштинска догађјаја у хришћанској вери: рођење и васкрсење.

У пролеће 2014. године организује још једну Јагму Горана Димића у КЦ Град у Београду, а на истом месту, 2016. године даје Омаж Виктору Вазарелију поводом 110. годишњице његовог рођења. У оквиру Арсена Феста, јуна 2014. отвара изложбу плаката 3×3 (ЕКВ, Партибрејкерс и Електрични оргазам) у Дому омладине Крагујевац. Године 2017. отвара Дуван изложбу у Monk’s бару. Потом у септембру отвара изложбу насловних страна у Галерији Народног музеја у Крагујевцу када су изложене 124 насловне стране за 10 година постојања месечника ФИЛТЕР.
У октобру исте године, у Будимпешти отвара изложбу: Сусрет Кита Херинга и Казимира Маљевича код Горана Димића у Галерији Lénia. Током 2018. године наставља излагачку активност изложбама: Пролећна Јагма Горана Димића (треће издање) у Салону Бранка Петковића, Београд, 2018. у априлу, и 12 плаката – бендови које би Горан Димић волео да види на Арсенал Фесту, Дом омладине Крагујевац, јун 2018. ПОП иконе, (Радови су транспоновани у QR кодове и доступни – посетиоцима путем мобилних телефона), Мали ликовни салон Крагујевац, август 2018. С радошћу учествује на ликовним колонијама, активно снима кратке филмове и објављује стрипове у штампи.

Члан је УЛУПУДС-а и његовог мађарског еквивалента МАОЕ.

 

 Изложба ће бити отворена до 20. октобра 2018.