То је било неко лепше и срећније време
Драган Теодоровић Зекo
15. 12. 2022.
КОНТАКТ ГАЛЕРИЈА И ГАЛЕРИЈА СКЦ У 20:00
Публика, поготово она наклоњена рокенролу и њено понашање, није феномен једноставног објашњења. Било да смо тога свесни или не, концерти модерне музике су заправо својеврсна религиозна искуства. На основу сличне структуре као и древни ритуали, они омогућавају сличне сензације.
На почетку људске историје, окупљало се у племенима. Веза између појединаца била је пресудна за опстанак те прве знане заједнице. Људи као друштвена бића морају да осете присуство других људи – пријатеља, породице или суплеменика. Да би се ојачале такве везе, редовна масовна окупљања у облику верских ритуала задовољила су потребу наших предака за укључивањем.
По чему је то слично концертима модерне музике?
Наш далеки претходник никад није сам присуствовао верском ритуалу. Окружен својим суседима, са којима је делио вредности и уверења, ту је могао да осети снагу заједништва. Слично обучени, говорили су истим језиком и певали исте религиозне песме.
Запањујуће слично је концертно искуство. Ту сте, уз омиљени бенд или солисту, увек окружени људима који уживају у истој врсти музике. У пуним дворанама, халама, аренама или стадионима буквално се осећа присуство других живих људи, било да се у фан питу или у последњем реду трљате са њима, плешете, њишете, пљескате или хорски певате током догађаја. Знају се текстови неких од песама омиљеног бенда, а заједничко певање са окупљенима, само је одраз суплеменика из давних времена. Осећај укључености и братства је снажна жудња људи. Концерти задовољавају ту потребу. Током концерта, музичари често преузимају улогу шамана. Они су, преузимањем вођења кроз наступ попут брижног пастира, одговорни за квалитет искуства.
Музички концерти и верски ритуали знају да јунак и музика нису довољни за осећај заједништва. Зато настоје да утичу кроз што више чула. Визуелни ефекти распламсавају емоције и страст. Стога, рефлектори и стробоскопи и видео екрани доприносе комплетном расположењу. Наши преци су живели у шумама и ту се молили својим светим духовима и боговима. А у шуми, вероватно сте приметили, сунчева светлост продире кроз дрвеће и даје топлину лицу. Светлост – благослов који долази одозго – још је један пример како савремени концерти имитирају древне верске обреде.
Музика је неодвојиви део људске историје. Све културе, без обзира на њихов цивилизацијски развој, веровања или локацију, стварале су музику. А религије и трендови у музици, увек су знаци времена.
Зато се концерти модерне музике називају „наследницима древних церемонија”.
Можда имамо савршену технологију, интернет и „храну за ношење”, али дубоко у себи и даље смо само месо и кост, још увек смо смртни људи. Као такви, имамо своје потребе и жудње. Музички концерти и културни догађаји попуњавају празнину после религије. Дају осећај заједнице и укључености стимулишући чула кроз музику и њене ексклузивне обичаје, као што су хорско певање, плес и заједничка радост.
Музичари оличавају нашу културу знајући да је она универзални језик, а концерти један од најбољих начина да се људи окупе и уживају.
Боб Дилан је певао о овим нашим променљивим временима. Бора Ђорђевић се са носталгијом сећа да је свирао Дејвид Бови и Пауци с Марса, да смо тад били као нови, а сада смо фарса. И ми и наша музика доживели смо огромне промене, а са њеном еволуцијом догодила се и еволуција публике којој је музика важан састојак живота. А са сцене се и даље види океан глава, махање рукама и тачкице светлости са телефона и чује хор шарених анђела.
Без тог океана, без обала, ова музика нема ни јунака ни смисла. Ни будућности!
Петар Пеца Поповић, извод из текста у фотомонографји То је било неко лепше и срећније време
Ко је Зеко?
Наизглед малог раста и скромног надимка, Зеко иза себе има стотине хиљада пређених километара, ко зна колико хиљада концерата, реномираних и мање важних, али увек одрађених професионално. Зеко је био тон мајстор, мајстор за светло, бински радник, продавац карата, организатор… и шта све не, али увек исто – профy!
Фотографије које су понуђене јавности, не одударају од његовог професионалног приступа свему што ради или је радио. Искуство у раду са светлом, пријатељство са бендовима, радозналост и љубав према свему што ради, допринели су да настане хиљаде заустављених тренутака које Зеко сада нуди јавности, не само као изузетна фотографска остварења, већ и као безброј људских прича.
Његове фотографије одишу не само аутентичним рок светлом, са свим његовим ефектима, већ и специфичном ликовношћу, која не представља само случајност заустављеног делића секунде, већ нам Зеко на тај начин открива тананост емоција које негује према послу и људима са којима ради.
И кад је тонац, кад ради светло и када снима, Зеко је права „раја”!
Бранислав Цоле Ковачевић, Јесен 2006.
Драган Теодоровић Зеко
САМОСТАЛНЕ ИЗЛОЖБЕ: 2006. Народни музеј, Крагујевац, Србија; 2007. Галерија Културног центра, Параћин, Србија; Галерија Мацола, Мећавник, Србија; Опера Bastille, Париз, Француска; 2009. Српски културни центар, Париз, Француска; 2010. Галерија L’Art Brut, Париз, Француска; ЛТГ Галерија, Бања Лука, Босна и Херцеговина; Галерија Мацола, Мећавник, Србија; 2011. Галерија О3оне, Београд, Србија; Арт галерија СКЦ, Крагујевац, Србија; Галерија Европски кутак, Ниш, Србија; Национални музеј киноматографије, Лођ, Пољска; Галерија Dea Orh, Праг, Чешка; 2012. Галерија Delle Colonne – Bioskop Edison, Парма, Италија; Галерија Orsai, Буенос Аирес, Аргентина; Галерија Културног центра, Лакташи, Босна и Херцеговина; Галерија Hotel de Vile, Делемонт, Швајцарска; 2022. Галерија О3оне, Београд, Србија; Галерија СКЦ и Контакт галерија СКЦ, Крагујевац, Србија.
ЗАЈЕДНИЧКЕ ИЗЛОЖБЕ: 2008. 60 година ФКК Пожаревац, Центар за културу, Пожаревац, Србија; Четврта интернационална изложба фотографије „Rock 2008”, Дом омладине, Зајечар, Србија; 2009. Прва изложба ФКК Краљево, Галерија Владислав Маржик, Краљево, Србија; Пета интернационална изложба фотографије „Rock 2009”, Дом омладине, Зајечар, Србија; Изложба ФКК Краљево, Галерија СКЦ-а, Крагујевац, Србија; 2010. Шеста интернационална изложба фотографије „Rock 2010”, Дом омладине, Зајечар, Србија; 2011. Тринаеста интернационална изложба „Театар у фотографској уметности”, Нови Сад, Србија; Седма интернационална изложба фотографије „Rock 2011”, Дом омладине, Зајечар, Србија; Први интернационални салон фотографије „Чачак 2011”, Центар за културу, Чачак, Србија; Друга изложба ФКК Краљево, Центар за културу, Краљево, Србија; Пети интернационални салон фотографије „Бања Лука 2011”, Бања Лука, Босна и Херцеговина; Други интернационални сајам фотографије „Man and Work 2011”, Бор, Србија.
ФОТО – МОНОГРАФИЈЕ: Emir Kusturica & The No Smoking Orchestra (Др студио / Србија 2007); Time of the Gypsies (Palass / Француска 2008; Emir Kusturica & The No Smoking Orchestra – 10 година (М. Factory / ГМР, Србија 2010); Сибирски прозори (Balkan production / Русија 2014 Emir Kusturica & The No Smoking Orchestra – 20 година (Balkan production / Русија 2019); То је било неко лепше и срећније време (ГМР / Србија 2022)
КЊИГЕ: Рокописи – Петар Пеца Поповић (Zepter Book World / Србија, 2008); Уживо аутобиографија – Миша Алексић (Насловна страна / Лагуна / Србија, 2011).
ЦД – ДВД: Кемал Монтено и пријатељи – Уживо Београд (ЦД Music Star Production / Србија, 2004); Live is a Miracle in Buenos Aires – Emir Kusturica (ДВД, ЦД Warner vision / Француска, 2005); Time of the Gypsies (ЦД / Decca / Енглеска, 2007); Гладијатори у БГ Арени / Рибља Чорба (ДВД, ЦД – Насловна страна / City records / Србија, 2007); Le Temps des Gitans (ДВД – Насловна страна / France Televisions Distribution / Француска, 2008); The Best of Emir Kusturica & The No Smoking Orchestra (ЦД / Universal music / Француска, 2009); Corps Diplomatique – Emir Kusturica & TNSO (ЦД – Насловна страна / HYP / Француска, 2018).