Тако бивам
Никола Александар Марић
22. 11. 2023.

Контакт галерија СКЦ, 19:00

Разговор о поезији

 

 

Једна, двије, понекад три ријечи чине стих у овој књизи пјесама. Ништа ново и нобично у третману пјесничке синтаксе. Па ипак, пјесник успијева да оствари уникатан поетски ефекат. Најприје, читава збирка у таквом графичком рјешењу поприма изглед једне „линије“ – филмске траке по којој стихови клизе. Слике и секвенце нијесу „успорене“ интерпункцијом или инверзијом, стих „клизи“ али не проклизава у провалију. Премда, да нијесу уведени наслови пјесама, читав текст би експлодирао у апсолутном убрзању. „Клизимо без трења/ без могућности/ избора/ међу чвориће/ чворове/ од розете/ до розете/ ево и у храму/ налик су преплети“.

Чини се, дакле, да у овој збирци „текст“ јесте исто што и „живот“ чије протицање управо јесте приказано као клизање по леду; али постоје, ипак, „чворићи“ – граничници што не дају да се олако дође до краја стазе, већ усмјеравају шјесника као клизача на леду да се окреће према почетку, према сликама из дјетињства, према сусретима са духовним и плавим византијским просторима.

(Милорад Дурутовић)

Александар Никола Марић рођен је 1973. године. Ово му је десета самостална песничка збирка, а објавио је и једну књигу превода са бугарског језика. Живи и ради у Краљеву.