Са полиграфа
Милан Лукић
14. 03. 2023.
Галерија СКЦ, 19:00
Разговор о песничкој књизи
Лукић у својим песничким текстовима, пре скаскама или кажама него песмама, суверено користи архаизме, провинцијализме, макаронизме, англизме, германизме, оригиналне лексеме на страним језицима, шатровачке изразе, разне врсте сленга… да би створио у читаочевој свести што уверљивију слику песничког доживљаја. При том, он не бежи од наративности нити, у вези с тим, од инструментализације тока свести.
У Лукићевим песмама измешани су сјај и беда света и све се врти у том приказанију кичерског ковитлаца. Најекстремније вредности егзистирају једна поред друге у суманутом хаосу. Његов лирски субјект се том карневалском коловрату час весело подсмева, а час згађено и са презиром окреће главу од њега. Лукићеве песничке слике су плодови разуздане маште, али и веристички записи из свакодневице који понекад подсете на давно прошла времена прозе црног таласа. Оне знају да буду драстично супротстављене једна другој. На пример, књига Са полиграфа почиње идиличном, поетичном али, у ствари, хуморном и ироничном сликом у којој лирски субјект готово лепрша у пубертетској имагинарној љубави са Моником Белучи на баруштини крај Лешнице („о пецању са мониццом белуцци на аземовој бари”); њој је супротстављена раскалашна, делимично порнографска, хедонистичка песма „о љубави сексу и рецитовању у антwерпену”, ситуирана у једну од највећих белосветских лука. Тој песми као потпуни опозит може стајати и „искрена песма декламована за рођендан у кафани”, гротеска чија тема је сексуалност међу стогодишњацима.
Милан Лукић (1963, Бајина Башта) дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на Групи за југословенске књижевности и српскохрватски језик. Пише поезију, прозу и критику, а бави(о) се и позориштем и фолклором. Објавио је три збирке песама, Тело (1994) и Body & Copper (2013), и Антологију народних песама о Марку Краљевићу (1996), са Иваном Златковићем. Песме су му превођене и награђиване. Станује у Београду. Мисли на Суматру. Живи у прошлости. Умреће у Андалузији, у јесен 2062.