Простори душе, цртежи и слике
Ненад Ристовић
5. 11. 2019.
Контакт галерија СКЦ у 20:00
Изложбу ће отворити Здравко Вучинић, историчар уметности и ликовни критичар.
ДЕЛО ДУХОМ ПРОЖЕТО
Ко приљежније прати токове савремене Српске уметности, морао је запазити осетљиву уз то ненаметљиву сликарску личност Ненада Ристовића. Далеко од повишене температуре текућих догађања, на излагачкој сцени се појављује само онда кад има шта да каже и покаже. Ристовић је излагао самостално у престижним галеријским просторима и учествовао на замашном броју рецентних, заједничких смотри. То га је учинило познатим и признатим на текућој уметничкој сцени. Шта то одликује његов цртачки опус. Чиме се издваја?
Треба најпре казати да је Ненадове радове отежано повезати са асоцијативним, још мање, са конкретним реалним појавама, дакле тешко је говорити о могућим рефлексијама ослоњеним на природу. Да појасним, њихово извориште се не може приближити било којој и каквој фактографској перцепцији у односу на свет из окружења. Ако тога има у оном латентном, почетном подстицају, током извођења губи свој смисао, измиче пред другом визуелном представом, преобликованом у битно другачије, беспредметне кодове.
Попут сваког истинског ствараоца, Ненад је подједнако окренут слици и цртежу, али не цртежу као скици, припреми и пројекту за коначну реализацију, већ самосталној ликовној дисциплини. Он је свестан његове законите, унутрашње нужности, што значи да му се повинује свешћу суштаствене креативне потенције. Насупрот сликарској енергији, која плени формом али и магичним својством колористичких вредности, Ристовић у цртежу показује сличан али и нешто друкчији рукопис. Блискост са сликом је приметна у начину компоновања и иконографском слоју, док се разлика очитује у поступку, који у цртежу почива на огољеном, спонтаном, светло – тамном третману те знатно редукованим односима маса, напокон у коначном визуелном исходу.
Радови Ненада Ристовића су сведени на основне упрошћене назнаке. Њихов садржај је реализован слободним збиром потеза који се разлажу у осетљива шрафирања појединих површина. Њима је супростављен скуп линија, неки попут лелујавих кретњи, док су некад у питању снопови дужих или краћих црта до овлаш нанетих, смишљено ритмованих акцената и мрља које употпуњавају визуелну оптику дела. Његов цртеж нема форму али има светлост, која у акционом пољу губи обликујућу улогу. Светлосни ефекти допиру однекуд из дубине из материјалне структуре. Они пливају по острвима недефинисаног простора и смисао доживљаја упућују ка тријумфу временске бесконачности.
Ристовић је успео да изгради дело властите цртачке нерватуре, која га, у том домену, смешта у ред запажених ствараоца новије Српске уметности.
Разматрајући овај сегмент радова, при разумевању њихове улоге и места у контексту ближе феноменолошке датости, треба казати да су они блиски узвишеним, тешко докучивим, релацијама, којима свака права уметност тежи или настоји да досегне. Судећи по овде изложеним делима, која, овом пригодом први пут показује суду овдашње јавности, цртежи Ненада Ристовиића су, нема сумње, у домену тог и таквог одређења.
Здравко Вучинић
Ненад Ристовић
Рођен 1965. године у Крагујевцу. Дипломирао на Факултету уметности у Приштини 1997. године на одсеку за сликарство у класи професора Хилмије Ћатовића. Магистарске студије завршио на Факултету ликовних уметности у Београду 2002. године, на сликарском одсеку, ментор професор Зоран Вуковић. Самостално излагао 30 пута и учествовао на више од 200 колективних изложби, такође учесник у раду бројних ликовних колонија у земљи и иностранству. Добитник шест награда из области ликовне уметности. Члан УЛУС-а од 1997. године. Кустос Градске галерије Мостови Балкана у Крагујевцу.
Контакт: nenadristovic@hotmail.com
Самосталне изложбе:
1998. Крагујевац, Народни музеј, Мали ликовни салон, слике
2000. Бар, Уметничка галерија Велимир А Лековић, слике
2000. Котор, Галерија Стари град, слике
2002. Београд, Галерија ФЛУ, слике (магистарска изложба)
2003. Бугарска, Велико Трново, Изложбени комплекс Рафаел Михајлов, слике
2003. Бугарска, Пловдив, Галерија Балабанова кућа, слике
2003. Бугарска, Софија, Галерија Ирида, слике
2003. Херцег Нови, Галерија Sue Ryder, слике
2003. Петровац на мору, Галерија Марко К. Греговић, слике
2004. Краљево, Галерија Маржик, слике (наградна изложба)
2004. Нови Пазар, Галерија Сопоћанска виђења, слике и цртежи
2005. Сомбор, Галерија Лаза Костић, слике и цртежи
2005. Апатин, Галерија Меандер, слике и цртежи
2005. Врбас, Галерија Центра за културу, слике и цртежи
2006. Подгорица, Центар савремене умјетности Црне Горе,
Галерија центар, слике и цртежи
2006. Свети Стефан, АRT GALLERY, слике и цртежи
2006. Никшић, Галерија Никола I, слике и цртежи
2006. Херцег Нови, Галерија Јосип Бепо Бенковић, слике и цртежи
2008. Параћин, Галерија културног центра, слике
2009. Охрид, Галерија Центра за културу, цртежи
2009. Младеновац, Галерија Центра за културу, слике и цртежи
2009. Ужице, Градска галерија, слике
2009. Горњи Милановац, Галерија културног центра, слике и цртежи
2010. Шабац, Галерија Културног центра, цртежи
2011. Рашка, Центар за културу Градац, слике и цртежи
2012. Нови Сад, Српска академија наука и уметности огранак САНУ,
слике и цртежи
2013. Крагујевац, Народни Музеј, слике и цртежи
2013. Немачка, Берлин, Галерија Prima Center Berlin, слике
2014. Београд, Галерија УЛУС, слике и цртежи
2017. Београд, Галерија Степениште, Центар за ликовно образовање Шуматовац.
Изложба ће бити отворена до 24. новембра 2019.