Луис Браво
Огласовљење поезије и песничка извођења
29. 09. 2021.

Контакт галерија СКЦ, 19:00

Песнички перформанси

Крагујевачка песникиња и књижевна преводитељка Мирјана Андрић приредила је програм под насловом Луис Браво – Огласовљење поезије и песничка извођења, којим се представља узбудљива песничка пракса овог савременог уругвајског уметника и професора.

Према Луису Браву поезију је потребно вратити њеним почецима, решити се речи „читај“ и „рецитуј“, не само као речи већ и као праксе.Потом се решити и речи као слова, тј. писане речи и одвојити човека од типографије.
Његова теорија о огласовљењу поезије или звучном извођењу поезије подразумева праксу која показује како се поезија изводила у давним временима. Огласовљење поезије (пуеста ен воз), паралелно је са извођењем поезије на сцени (пуеста ен есцена) а још прецизније са перформанце поетрy америчке експерименталистичке школе.
Међутим, огласовљење поезије није спектакл у драмском смислу те речи нити пука форма усмености.Огласовљење поезије значи да се песма изводи уз инструмент ради ког је створена, а то је глас, и када се песма ствара, као и када се ствара музичка композиција, тада се мора разграничити и непрестано имати у виду инструмент ком је намењена. Ово је мера добре песме.
Често се дешава да поједини песници не умеју да огласове своју поезију што не значи да њихове песме нису добре, већ да нису разграничили или узели у обзир инструмент ком је песма намењена. Укратко, нису развили глас своје поезије. Кривица јесте и није њихова. Кривица је најпре у образовном систему. Допринос Луиса Брава поезији је толики што нас подсећа да су писане песме у ствари ноте, намењене инструменту: ГЛАСУ, те нас изазива да поново размислимо о звуку и звучним честицама, попут првобитног човека.И за крај бисмо рекли, у почетку не беше реч, „у почетку беше глас“.

Луис Браво (Монтевидео, 1957) је уругвајски песник, поетски перформер, есејиста, књижевни критичар, истраживач и професор.
Поезију је објављивао у разним медијима (као књиге, плакете, касете, ЦД РОМ-ове, ЦД-ове, ДВД-јеве) у складу са мултимедијалношћу своје песничке уметности.
Аутор је бројних мултимедијалних поетских перформанса.Као младић био је под јаким утицајем џез и рок музике, Беат песника, авангарде, психоделије, надреализма и културних експеримената 1960-их. Припада Генерацији 80-их, познатој по иконокластичкој потрази за поновним откривањем скривених и угашених културних модела. Војна диктатура која је успостављена 1973.године док је Браво још увек био тинејџер знатно је утицала на његово формирање па се и у годинама када она слаби а пре него што ће доживети коначан пад 1985. године, Браво укључује у рад песничке групе Уно где је активан између 1982. и 1994. године а која је била у тесној вези са контракултуром и отпором.
Његове песме заступљене у антологијама и часописима преведене су на француски, португалски, немачки, шведски, естонски, енглески и фарси.
Његови есеји из историје књижевности и критике појављивали су се у бројним антологијама, часописима и другим публикацијама у Уругвају и другим земљама. Од 1985. године бавио се критиком и литерарним новинарством у писаној и радијској форми.
Читања и перформансе изводио је на истакнутим међународним поетским фестивалима и универзитетима у Латинској Америци, САД-у и Европи,а био је и коорганизатор два таква фестивала у Уругвају 1993. и 2006. године.
Током 2012. године борави на Интернационалном програму писања у Ајови и докторира на Универзитету Нотр Дам у Индијани 2018.године.Његова дисертација посвећена је стваралаштву Ибера Гутјереса, чију стваралачку заоставштину предано изучава још од 1984. год.
Тренутно, Браво је професор латиноамеричке и светске књижевности на Институту за професоре „Артигас“ и Универзитету у Монтевидеу као и истраживач-сарадник у Националној књижевној академији и Народној библиотеци Уругваја.