Лепа ли си, Стојановић Олга!
Вида Станисавац Вујчић
8. 06. 2021.

Контакт галерија у 20:00

 

 

Лепа ли си, Стојановић Олга!

 

Изложени радови, по времену и по фазама настанка, припадају цикусима: Лепа ли си, Стојановић Олга! Олгина аналогија и Други круг.
Предмет рада је портрет мајке и ћерке који путује кроз различите медије и технике. Доминантна појава је аутопортрет који води дијалог са ликом своје мајке у дводимензионалним и тродимензиалним ликовним формама. Два слична женска лика се сударају, стапају, поклапају, прожимају и заобилазе. Присутно је питање породичних интимних осећања, блискости и удаљености. Стицајем природних околности, тема је однос две жене и преламање њихових светова али се разматрају општа питања идентитета у безвременом простору.
Физичка сличност (у овом случају између ћерке и мајке) је препрека за диференцијацију личности и намеће много више него што је то физички изглед. Пошто не можемо бити имуни, барем не до краја, на оно како нас други виде, идентитет нашег понашања и унутрашњег живота подлеже утапању у психолошки идентитет онога на кога личимо. Пројекција је како у физичком, тако и у психолошком смислу једна од кључних тачака. Са или без коришћења пројектора више пута сам пројектовала лик своје мајке на себе и обрнуто. Користећи анаморфни цртеж на сопственом телу, у простору или скулпури могуће је пројектовати један лик у други и тиме дотаћи психолошку димензију пројекције као поистовећења мајке са ћерком и обрнуто.
Аналогна фотографија заузима посебно важну улогу у стварању ових радова употреба филма омогућила је трајно и аутентично стапање два лика у реалном материјалу. Међу изложеним радовима налазе се и скулптуре које су помало скрајнуте, сведене на закривљену плоху. Образују заштићени унутрашњи простор или само празнину. Такође, не поседују пуноћу тела и масе већ модификована искривљења, одразе пра-профила и фигуре. Оне су, дакле, материјализоване силуете, сенке или телесне фигуре у пуном смислу те речи са повременим цртежом који их пресеца и појачава њихову дводимензионалност.
И на крају, рекла бих да ово претапање није само игра мајке и ћерке (не заборавимо античке јунакиње Деметру и Кору као персонификације младог и прошлогодишњег жита). Ово је игра између цртежа и скулптуре, савремених и традиционалних форми, фигуративних и апстрактних облика.

Вида Станисавац Вујчић

 

 

 

Вида Станисавац Вујчић (1981) завршила је вајарство 2008. на ФЛУ у Београду, а 2018. је докторирала на истом факултету. Учествовала је на више колективних изложби у земљи и иностранству. Бави се скулптуром, графиком и фотографијом. Добила је две студентске награде за скулптуру, као и Награду организационог одбора изложбе Вајари Србије 2019. године. Аутор је скулптуре у јавном простору Вељко Чубриловић – српски учитељ у Босанској Градишци. Од 2012. ради као наставник на Департману уметности Државног универтитета у Новом Пазару.

 

 

Самосталне изложбе:

 

– 2018. Графике и скулптуре у Галерији Културног центра Новог Сада
– 2018. „Лепа ли си, Стојановић Олга!”- скулптуре, графике, фотографије-портрет односа мајке и ћерке (докторски уметнички пројекат) Галерија ФЛУ, Београд
– 2016. „Олгина аналогија” Галерија Центра за графику и визуелна истраживања Факултета Ликовних уметности у Београду
– 2015. „Лепа ли си, Стојановић Олга!”, Галерија СУЛУЈ, Београд
– 2011.  У КУЈНИ, Галерија савремене уметности Смедерево
– 2011. „Скулптуре међу јајима” Мала галерија УЛУПУДС-а, Београд
– 2008. изложба „Портрети” са Владиславом Крстић и Ирином Перишић Бошњак, Галерија СКЦ Нови Београд