Козји устанак
Саша Младеновић
12. 04. 2023.

Галерија СКЦ. 19:00

Разговор о роману

Два времешна сеоска момка са групом истомишљеника, у донкихотовском напору граде нови живот у загрљају нетакнуте природе.

Али њихов свет је брутално нападнут. Ратни профитери и преваранти, лажнодипломци, псеудородољупци, и власници власти, насрћу и на гору и на воду, и на човека и на Бога. Реке гурају у уске бетонске цеви, краду народну вољу, секу и распродају шуме, промовишу лажну науку, копају руднике тровачнице, славе шунд и троше народне паре.

Јунаци овог романа, Џонтра и Горча, верују да се таквом злу мора стати за врат. Роман Саше Младеновића Козји устанак, слика обичне људе, неискварених душа и намера, одане природи и изворним вредностима, спремне да се боре за правичност, солидарност и човекољубље и усправан живот на сопственој земљи. Писац не штеди актере измилеле из тмуше актуелне стварности.

И кад је зло готово надомак тријумфа, заједница се буди, људи се препознају, отпад се повлачи пред гласним таласом народа. Јер, казано је већ – тек ће падати киша, нове ће потећи бујице, последња ће бити народна воља.

Роман је инспирисан храбрим мештанима села Ракита. Местом које ће постати симбол борбе у Србији. Стари и болесни (али поносни и решени да се грумен рођене земље не да) против алавих и моћних представника новог света који ће ангажовати и батинаше. Мештани ће, остављени на милост и немилост, претрпети: застрашивање, пребијање, понижавање, али све то их неће спречити да стану лицем у лице узурпатору и пруже отпор достојан горштака. Убрзо ће се дићи и мештани старопланинског села Топли До. Биће то лекција грађанима Србије како се част и земља бране. Јунаци романа живе на реци Бистрица. Која се ничим не може упрљати. И у селу истог назива. Ког подижу из петних жила док не дођу бандити да им отму реку и живот.

О роману ће, поред аутора, говорити и уредник Миливоје Пајовић.

Саша Младеновић је рођен и одрастао на реци Власини, у селу Крушевица. Дипломирао је на Фармацеутском факултету у Београду, завршио специјализацију из медицинске биохемије на ВМА где тренутно ради.

Објавио је: романе Рт добре наде (Зограф, 2006) и Ваше карте, молим (Виапринт, 2010) као драму Гутен Морген Србијо (Укронија, 2018).

Са необјављеним рукописом романа Лаку ноћ Мр Хокинс био је финалиста на 23. Деретином конкурсу за необјављени роман.

Роман Козји устанак, написао је на обали реке Бангуи у Централноафричкој републици која га је, животом који се дешава на њој, подсетила на давно прошло време када је Власина текла свом својом силином док је нису пригушили изградњом минихидроцентрала.

У току своје каријере провео је у Африци две године као део Плавих шлемова УН-а. Искуства из Африке је, између осталог, представио и у СКЦ Крагујевац.