КЕНОТАФ
Дуња Ожеговић
03. 10. 2023.

КОНТАКТ ГАЛЕРИЈА СКЦ У 20:00

 

 

 

КЕНОТАФ

 

Споменик је споменик над сопственим заборавом.
(Тур Улвен)

Покушавам да проверим своје навике у гледању, да им се супротставим ради веће свежине. Настојим да ми оно што радим буде непознато.
(Сузан Сонтаг)

 

Сви смо заједно сами, живи и мртви.

Један просечан спекулативни људски живот који је конструисан да буде здрав и да се никад не разболи, одржава се у сталном отпору према свему што га окружује и у самом себи.

О пропадљивости и његовој краткоћи о којима можемо говорити још од 17. века када је Антонио Барберини, један од важнијих људи у Риму тражио да се на његовом споменику исклеше реченица Овде лежи пепео и прах и ништа, или до мог преовлађујућег осећања које имам док исписујем ове речи, схватам да је живот запањујућ у снази једног тренутка.

Појам који сам у том смислу одлучила да преузмем за наслов своје изложбе потиче од грчких речи кенос (празан) и тафос (гроб), те означава празан споменик (крајпуташ) који је подигнут у част једног покојника или групе људи чије се тело налази негде другде, а који представља архитектонску сведену метафору трајања занавек. Сходно томе сам пожелела да од својих старих недовршених радова искажем обједињени споменик живота у форми обраћања памћењу, с намером да од њихових првобитних облика произведем нове.

У тезама о кретању кроз утопије које су смештање без реалног и изван сваког места и концепту хетеротопије француског филозофа Мишела Фукоа, просперитет простора који су међусобно неспојиви као у језику хибрид неког текста, све више обујмљује проблемска питања личног поетског идентитета-наратива. Другим речима, моји радови који су део овог пројекта могу да се читају као пост-епитафи онога што је пре било на њима, али у новој врсти усагласиве редуковане означености у сједињењу између слике и цртежа.

На крају, смрт и бити мртав нису ништа друго до прилика да се живи у другачије освешћеним облицима, а у овој изложбеној целини која обухвата херметичну монохромну грађу и која је постала построман, приказујем проналажење адекватног места свим својим радовима јер сам их још једном следствено врпци односа аб ово сахранила, оживела и галеријски изместила саградивши их као гробницу у којој сам одвећ јавно подигнута.

У којој и даље пулсирам јер је сећање борба и једини могући кенотаф…

Дуња Ожеговић

 

 

Дуња Ожеговић  (1995, Београд)

Дипломирала је на основним академским студијама 2018. год., као и на Мастер студијама 2020. год. на Факултету ликовних уметности у Београду, на одсеку сликарство под менторством проф. Милете Продановића. Током 2019/20. год. је као стипендисткиња Републике Словачке провела семестар на Мастер студијама на Академији лепих уметности и дизајна у Братислави, такође на сликарском одсеку, под менторством проф. Клаудије Косиба.

Од 2015. год. активно излаже. Реализовала је три самосталне изложбе у Београду: ,,Слово К је кап на травки. То је суштинаˮ у Галерији ФЛУ 2017. год., ,,Ти си нешто другоˮ у Уметничком простору У10 2020. год. и ,,Вакуумˮ у Продајној галерији ,,Београдˮ 2021. год. Учествовала је на преко 40 групних изложби и различитих пројеката у земљи и иностранству.
Добитница је четири награде на факултету и две из области поезије.

Дуња Ожеговић живи и ради у Београду.