Iz druge stvarnosti
Gunvor Hofmo
27. 05. 2019.

Kontakt galerija SKC, 20:00

Projekcija filma i razgovor sa  Markom Vukovićem, prevodiocem filma

 

Gunvor Hofmo (1921-1995) smatra se jednom od najznačajnijih pesnikinja norveškog modernizma. Prevođena samo na švedski i engleski.

 

Presudni momenat u njenom životu i kasnije za njen književni rad desio se u jesen 1940. godine kada je upoznala Rut Majer, Jevrejku, izbeglicu iz Austrije. Dve godine intenzivnog druženja stvorilo je jaku vezu među njima. Rut je utehu za svoju odvojenost od porodice u tim ratnim vremenima nalazila u Gunvor, dok je ova gotovo zaljubljeno bila vezana za nju. Novembra 1942. godine Rut je uhapšena i depotrovana u Aušvic, gde je u decembru iste godine ubijena i smatra se da je taj gubitak prijateljice razlog, okidač za psihičke probleme koje je pesnikinja kasnije imala.

 

Prvu knjigu, Jeg vil hjem til menneskene, objavila je 1946. godine, a onda slede knjige Fra en annen virkelighet (1948)  i Blinde nattergaler (1951), pre nego što je 1953. godine prvi put primetila simtome šizofenije zbog čega je kasnije u kraćim ili dužim intervalima bila hospitalizovana. Knjigu I en våkenatt objavljuje 1954. godine, a 1955. godine izlazi knjiga Testament za večnost (Testamente til en evighet) koju su mnigi tumačili kao njen prestanak pisanja. I nije objavljivala. Punih 16 godina prošlo je do sledeće knjige, Gost na zemlji (Gjest på jorden, 1971) za koju dobila nagradu kritike. A onda se ređaju zbirke pesama, sve do posledenje Epilog (1994).

 

Živela je povučeno, anonimno, nije davala intervjue, čak i vrlo malo njenih fotografija postoji i za ilustraciju knjiga uglavnom su se koristile one iz 40-ih i ranih 50-ih godina. Javno nije govorila svoje stihove osim jednom za radio, ranih 50-ih godina. U trenucima kad se osećala loše sama se prijavljivala u hospital i po izjavama lekara tu se osećala najmirnije tako da su mnoge pesme tu i napisane. Umrla je 1995. godine.

 

Godine 1997. odbjavljene su sve pesme iz zaostavštine (Etterlatte dikt, 1997), nakon sabranih pesama (Samlede dikt) koje su objavljene 1996. i mislilo se da je to ceo, ne mali, opus. A onda su, zajedno sa nekoliko akvarela i pisama Rut Majer, pronađene nove pesme, ciklus od 15 pesama pod naslovom Nikoga ne zaboravljam (Jeg glemmer ingen, 1999). Veruje se da su napisane u prvoj polovini 50-ih godina i da su s namerom ostavljene uz stvari koje su je podsećale na Rut. To nisu najbolje pesme ove pesnikinje, što svakako i može biti razlog zašto nikada nisu objavljene, ali su značajne za razumevanje tuge i motiva koji su je pokretali.