„Ezopide“ Nenada Glišića

Zbirka kratkih priča „Ezopide“ je jedanaesta knjiga Nenada Glišića i biće predstavljena u sredu, 28. septembra u 20 sati u Kontakt galeriji SKC. Sa autorom će razgovarati Aleksandar Šurbatović, pisac.

o knjizi:

U tumačenju zbirke „Ezopide“ posebno je preporučljivo da se krene od naslova; pozivanje na najstarijeg i najznačajnijeg među retkim basnopiscima nije samo ukazivanje na uticaj i odavanje počasti starom majstoru. Ne, to je istovremeno izraz ubeđenja da se prave umetničke pojave javljaju i traju nezavisno od ovozemaljskih i ovovremenih sudija. Vreme, koje nije isključivo ovozemaljsko, a uz to je i, iz naše perspektive – večno, ono je najbolji sudija. Vreme je presudilo da rob nepoznatog porekla postane jedno od najslavnijih i najslavljenijih imena istorije književnosti čiji moral je postao osnova morala civilizacije, dok je to isto vreme odlučilo da njegov „vlasnik“ ostane anoniman sledeća dva i po milenijuma, iako su u vremenu u kome su živeli sigurno imali potpuno drugačiji ugled.

Povrh toga, legenda kaže da je Ezop, posle oslobođenja ubijen od strane građana Delfa zbog slobodoumlja. Danas, mi isto tako ne znamo ko su bili ti stanovnici Delfa. Senka stvaraoca ih je sve nadvisila, a vreme ispravilo nepravdu.

Poruka ove knjige je slična naravoučeniju koje možemo izvući iz ovih kratkih legendi koje se vezuju za Ezopa. Autor knjige „Ezopide“ odaje počast velikom Ezopu na metaforičnosti, na sjajnoj sposobnosti da u likovima životinja, u kratkoj formi, da izvanredan pregled tadašnjeg, ali i univerzalnog, stanja duha u društvu u kome postoji ropstvo i nejednakost. S tim što, za razliku od velikog prethodnika, kod Glišića ljude ne personifikuju samo životinje, već i stvari, pojave, pa i drugi ljudi, to jest njihove društvene uloge. Ono što je kod Ezopa životinja, kod Glišića je uloga, persona, maska, koja se u današnjim prilikama nosi po službenoj dužnosti.

Naslov nam ukazuje još na nešto: ukoliko ovaj konstrukt postavimo kao anagram, dobijamo reč „epizode“, koje predstavljaju kratke priče. Kada se te kratke priče poređaju u odgovarajućem redosledu dobije se znatno šira slika stvarnosti.

Ezop je svoje basne pisao na pesku, poslovično nepouzdanoj podlozi za gradnju i pisanje. Glišić hoće da ih piše na papiru. Ja srdačno preporučujem ovu knjigu da se nađe u svom štampanom obliku.

Damir Nedić