Владимир Милојковић
У кући од људске коже
08. 07. 2022.

Галерија СКЦ, 19:00

Разговор о књизи и перформанс

Збирка „У кући од људске коже“ сведочи о слободи уметничког израза и позива на учешће у искуству поетских тренутака који се могу јавити било када и било где. Сваки запис је одређен часом и датумом као и тачном локацијом на којој песма настаје. Лирски дневник, поетски путопис, белешке у тренуцима за поезију измичу прецизном жанровском именовању. Песнички глас има два изговора, екавски и ијекавски, има и два рода, мушки и женски. Пре него што напусти родни град скицира пејзаже који одлазе са њим у иностранство. Техником колажа уноси делове песама других аутора, ненаметљиво комуницирајући са њима, приказујући лично унутрашње биће које бива сада и овде а које се састоји како од непосредног дневног „уноса“ тако и од живог разговора са прочитаним песницима. Поезија која настаје у садејству локалног хронотопа са ауторовим унутрашњим хронотопом говори о прелазу из једног света у други: станствовање у родном граду и постављање камп-кућице у туђини; место владарске несанице које мора да се заврши на месту потчињености, међу осталим упосленицима машинерије; лични интимни простори који се завршавају тамо где почињу јавни интимни простори; раздвајање властитих стихова од стихова других песника курзивом, овамошња конкретност материјалних чињеница, и етеричност којој се тежи иза ивице бола. Аутор врло ретко резонује и теоретише, он је врста концептуалног уметника који читаоца уводи у поетско ткиво „ин ситу“ препуштајући му да сам учитава значења у фотографије лирских тренутака. Иако наводи друге уметнике, песник то чини лако и спонтано, зато што је проживео њихове редове а не да би одбранио некакав став; он приказује и актуелна, дневна збивања али је изван политичке коректности која намеће ритам писања и брани (или напада) одређену тезу. Владимир Милојковић је са собом на „ти“ и позива и нас да крочимо на тај комад слободе, јер ако је не нађемо у уметности, тешко да ћемо је, у оваквој констелацији, пронаћи на неком другом месту.

Vladimir Milojkovity (мађ.) или Милојковић (срб./хрв.) је рођен 1978. године у Szabadki / Суботици, на северу Бачке. Завршио је академске студије из педагогије визуелне уметности (2014.) и специјализовао се за рад са децом са аутизмом, на Педагошком факултету у Сомбору. Објавио је две књиге поезије; „Разговор са Хертом“ (СКЦ Крагујевац, едиција ’Првенац’, 2014.) за коју је награђен за најбољи необјављен рукопис младог аутора; и „Тешко у глави“ (Пресинг, едиција ’Под пресом’, 2020.). Уређује блог massigliebe.blogspot.com;; заступљен у новијим едицијама *Фантома Слободе*, *Човјек Часопис*, *Либартес*, *Весна*, *АКТ*, културном додатку *Бетон* дневног листа Данас, *Приче из изолације* (Макарт 2021.); заступљен на интернационалним компилацијама поесиé соноре, интернационалним изложбама ДАДА уметности и фестивалима кратких филмова; арт-перформер и од 2021. члан Енглеског ПЕН Центра. Тренутно живи у VI зони западног Лондона.