Studentski Kulturni Centar Kragujevac

Muzički program
Književni i tribinski
Pozorišni program
Folklorni program

baner

baner

baner

baner

baner

baner

baner

baner

baner



Likovni program
KONTAKT GALERIJA SKC 2018-04-17 20:00h
  PARALELNA REALNOST - Jelena Jelača


Izložba Paralelna realnost – autorke Jelene Jelače biće otvorena u KONTAKT Galeriji SKC u utorak 17. aprila 2018. godine u 20 h. Izložbu će otvoriti Ksenija Marinković, istoričarka umetnosti. Izložba će biti otvorena do 11. maja 2018. 

 

PARALELNA REALNOST

U nazivu izložbe Jelene Jelače “Paralelna realnost”, reč realnost ukazuje da su svi prisutni elementi utemeljeni u stvarnom ličnom iskustvu autorke. Ona svoje duboko promišljeno iskustvo stvarnosti umetničkim postupkom transformiše u cilju angažovanog i savremenog koncepta, ispitujući položaj jedinke u odnosu na društvo, re(konstruisanje) identiteta, rodne odnose ali i granice samospoznaje i ulogu duhovnosti. Figuraciju artikuliše na autentičan način i kreira novu platformu savremenog umetničkog izraza kroz seriju srebrnih portreta njoj bliskih ličnosti. Ako osoba nije sama po sebi ikona, ona to postaje u očima i delu umetnika: činjenica da su izabrani od strane autorke čini ih ikoničnim same po sebi. Portrete možemo tumačiti zasebno, dok posmatrani kao celina kontekstualizuju autoportret autorke, koji na ovaj način predstavlja mesto preseka. Na autoportretu umetnica radi tokom čitavog trajanja rada na seriji, tražeći najbliže idealu sopstveno stanje koje se u samom procesu menja zajedno sa slikom. Svaku promenu, fazu u procesu nastanka autoportreta ona beleži i potom ih predstavlja video radom koji je sastavni deo izložbe.

Jelača portrete i autoportrete koristi kao motiv kojim izražava dublje transedentalne i društveno-angažovane poruke. Kao žanr u umetnosti portret se javlja najpre kao izraz statusnog i simboličkog, a tek u doba realizma i ekspresionizma postaje sredstvo za oslikavanje karaktera i psiho-emotivnog profila portretisanog. Portret se u nacionalnoj istoriji umetnosti javlja u srednjem veku (crkveni ktitorski portreti srpske vlastele), i potom od 19. veka (reprzentativni portret). U oba navedena slučaja reč je o društvenoj, ekonomskoj, političkoj i duhovnoj kvalifikaciji ličnosti portretisanog. Specifičan dekor, kostim ili atributi deo su celokupne predstave i njima je posvećena posebna pažnja. Oni posebno definišu identitet kako same osobe na slici tako i šireg nacionalnog i kulturološkog identiteta u datom trenutku u kom portret nastaje. Na ovaj način se i serija slika koje potpisuje Jelača, posredno može nadovezati na tradiciju portretskog slikarstva naših prostora u nameri da se njime osvetle specifični problemi savremenog lokalnog društva.

Slikarstvo Jelene Jelače često je protkano feminističkim principima. Umetnica i ovde  problematizuje rodne podele uloga i veliča individualnost i pravo svake jedinike da bude slobodna i ostvarena, suprotstavljajući se dominantnim patrijahalnim vrednosnim sistemima. U svetu u kome se ženi i dalje kao najznačajnija uloga priprisuje materinstvo,  autoportret umetnice u dugoj crvenoj haljini sa svinjom u krilu opominje na ovaj problem. Svinja je u mnogim kulturama pa i u našoj, simbol bahatosti, nečistoće i stida. Ovde je šćućurena bezbedno na raskošnoj crvenoj podlozi (boja krvi, strasti, vladarke i materice) u predelu preporna, i nežno ali smelo poručuje da je ženska seksualnost integralni deo njene prirode i da ne može biti u službi postizanja političkih i ekonomskih ciljeva. Motiv burke kao prepoznatljivi simbol islamske kulture koja je danas najosetljivije mesto prelamanja vrednostnih sistema savremene civilizacije, pojavljuje se na više mesta u okviru izložbe. U kontrastu sa visoko individualizovanim portretima, burka označava sankcionisanje identiteta tj.  tajnost lika/ličnosti koji/a se otrkiva samo onome ko na nju polaže prava.

Interesovanje za portret u radu Jelene Jelače, predstvlja autorkino istraživanje polivalentne ljudske prirode, sopstvene i tuđe. Neposredno se povezujući sa posmatračem kroz poigravanje sa arhetipskim mitološko-bajkovitim prikazom junaka i junakinja, ova fantastična srebrna svita ima ulogu jezičkih simbola pomoću kojih je moguće iščitati čitav niz poruka. Iako utemeljeni u stvarnosti oni su pre proizvod vizije nego reprezentacije, koja počiva na transcedentalnosti i veri u snagu čovekove sposobnosti da se (re)kreira kroz unutrašnju borbu i težnju ka idealu.

Ksenija Marinković, istoričarka umetnosti

 

Jelena Jelača (1973) iz Beograda, završava Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu 1998. gde i magistrira 2000. Izlaže grupno i samostalno od 1994. u zemlji i inostranstvu.  Bavi se položajem jedinke u odnosu na društvo, re(konstruisanjem) identiteta, rodnim odnosima u kontekstu kulturološke i psihološke dimenzije.

Dominantni motiv je portret uz prisustvo autobiografskih detalja. Promišljanje karaktera i dar za pojedinosti odraz su intuitivne prirode umetnice i doprinose da portrete čiji je autor, svrstamo među najuspešnija dela ove vrste na domaćoj umetničkoj sceni.

www.jelenajelaca.com
jelenajelaca@gmail.com

 

 

 

 

 

 

 

 


jelena jelaca gospodarica 120x150 akril na platnu 2016.jpg





<< Nazad

Pretraga:



Informacioni Centar
Tehnika
Javne nabavke
Dokumenta i propisi

baner

baner

baner

baner

baner

baner

baner

baner