THE HOUSE WE NEVER BUILT
Никола Радосављевић
07. 03. 2023.

КОНТАКТ ГАЛЕРИЈА И ГАЛЕРИЈА СКЦ У 20:00

 

 

 

 

,, (…) A mother’s house
Has a room for each child
It’s only describing the interior
Of her heart (…) “

 

 

 

Рад ,,House that we never built“ је експериментално графичко истраживање којим покушавам да успоставим визуелне релације са основама породичне куће која никада није завршена. За основу рад узете су плочице из нераспакованих, а давно купљених пакета плочица за кухињу, купатило и стубове, заједно са тестер узорцима који су ишли у пакету приликом куповине. Симболички, ови делови једног здања елементи су жеље и времена која се никада нису догодили нити склопили на једном месту. Породична кућа услед политичких и социо-географских преврата током деведесетих година никада није завршена до краја, а пакети су искоришћени за неке друге ствари. Поред керамичких сировина ту су биле и различите камене, дрвене и металне површине, унешене на саме темеље, где су провеле одређено време, а онда су га напустиле у непознатом правцу.

Ова кућа је метафора породичног дома у сукобу са сопственим актуелним временом. Оно као такво дефинисало је укућане, породични нуклеус, који јесте основа друштва и било које цивилизацијске тековине. Кров до кога се никада није дошло нити се сам икада догодио, у мом времену поднео је много више промена, померања и де-конструкција него кровови под којима сам заиста и живео. Сам однос мојих родитеља и мене остао је условљен управо немањем ове врсте дома. Наиме, ми никада и нисмо живели заједно.

Рад је започет на матрицама линолеума формата 20 х 17,5 центиметара што је и оригинална величина плочица које су куповане за потребе опремања породичног дома. Ови комади су у размери 1:1 реконструкција реалних елемената како би се сачувала сировост потенцијалног дијапазона могућности које се нису догодиле услед суровости времена и места на којем су се као брачни пар моји родитељи нашли. У покушају да реконструишем саме оригинале, површине сам свео на два основна облика: правоугаоник и троугао, симболички искључујући моменат кружних или овалних облика, како у ликовном смислу симбол ,,окретања“, ,,бескраја“ или било каквог ,,кретања“ не би био присутан. Сукобљени угаони елементи су директан приказ затворене форме, коначности и краја, не зато што је овим личним временима дошао крај или више нису ту, већ из страха да би се иста ситуација могла поновити некој другој породичној кући која би дошла на свој ред да се сагради.

Овим поступком спекулативне форензике отворио сам питања могућности како је сам дом све могао да изгледа. Сада из моје перспективе то би могао бити неки потпуно другачији дом од првобитно замишљеног. Планирањем и структурирањем матрица као градивног елемента реалне куће изналазио сам нова решења, могућности ентеријера у просторима за различите намене и боравак, колористички позиционирајући просторе живљења као емотивне просторе у одређеним релацијама са његовим корисницима.

Никола Радосављевић

 

 

Никола Радосављевић, рођен је 1991. године у Ужицу. Основне и мастер студије завршио на Факултету примењених уметности у Београду, атеље графика и књига, 2015. године. Докторирао на студијама Факултета примењених уметности у Београду, одсек примењених уметности и дизајна 2020. године, на тему књиге уметника и новомедијских графичких пракси. У августу 2020. године у сарадњи са кустосима графичке збирке Народне библиотеке Србије формирао прву јавну библиотеку књиге уметника под кровном институцијом културе у  Европи. Мастер студије на Факултету ликовних уметности на катедри за графику у класи Владимира Вељашевића завршио 2022. године.

Усавршавао се у области нових медија на програмима у Берлину, Барселони и Прагу.

Добитник је више од двадесет различитих награда и признања из области цртежа и графике, међу којима се налазе и Плакета за допринос, светско бијенале цртежа, Остен, Македонија, 2017. Награда светског тријенала графике малог формата за технолошки допринос и ликовни домен, Урал, Русија, 2019. Откупна награда Министарства културе и информисања Републике Србије, Галерија Графичког колектива, Изложба мале графике, 2019. Прва награда међународног бијенала графике у Скопљу, галерија ДЛУМ, Македонија, 2020.

Добитник награде Велики печат Галерије графичког колектива и Златне игле УЛУСа за 2022. годину.

Учествовао на више од двеста колективних изложби у земљи и иностранству (Холандија, Немачка, Аргентина, Кина, Швајцарска, Русија, Непал, Македонија, Мађарска, САД, Индија, Грчка, Колумбија, Бугарска…). До сада је организовао тридесет и пет самосталних изложби по конкурсу и позиву (Београд, Нови Сад, Панчево, Сомбор, Котор, Суботица, Кикинда…).

Стипендиста из неколико различитих фондова. По избору уредника рубрике магазине ЕЛЛЕ “39 најуспешнијих млађих од 30”, сврстан у 39 најуспешнијих младих људи у земљи, област визуелних уметности, новембарско издање, 2016. године. Учесник графичке колоније “Графика 2016” и “Графика 2018”, Центар за Културу Смедерево. Финалиста клуба СУПЕРСТЕ у области визуелних уметности, фондација Ерсте банке за 2014. Део сазива колоније Власина, 2019. и Сусрета акварелиста, Ечка, 2020. године.

На тему књиге уметника и примене новомедијских уметничких пракси одржао низ јавних предавања: Народна библиотека Србије; Галерија “Жад”, Музеј примењених уметности; Мала галерија ДКСГа, Нови Београд… Учесник међународног симпозијума у оквиру међународног бијенала графике, Дом културе у Чачку, јавно предавање на тему Мултиоригинала- Књига уметника, цртеж и публика. Гостујући предавач по позиву на Интернационалној недељи студената, ИСЊИБ, 2019. На позив организатора фестивала РЕКОНСТРУКЦИЈА извео низ радова у јавном простору, Београд, 2019. Похвала на конкурсу награде МАНГЕЛОС, 2020. Финалиста бијеналне награде за савремене графичке праксе Диего Донати, Италија, 2020.

Радови му се налазе у значајним јавним и приватним колекцијама широм света.
Члан УЛУСа, графичка секција.. Члан УВУУа, графичка секција. Бави се графиком, цртежом, и књигом уметника.