GIVEN MOOD
Вања Жунић, Павле Бановић, Кристина Николић
12. 03. 2019.

Контакт галерија у 20:00

 

Кустос Душан Савић

 

if i’ve got all the knowledge in the world
of how things i want lead to more possession and waste
why am i not happy
there’s a quote from the hours that says being able to imagine happiness is happiness
but all i come to is – this ain’t it
do i imagine happiness or possession? do i imagine holding instead of feeling
do i imagine beholding instead of enjoying, instead of living
can you imagine living? can you symbolize it?
and does your happiness depend on how good you are at it at the given moment?
’cause for all i know we’re living regardless
yet it rarely feels like it
it really comes as a defeat to be of a species that’s aware of the frailty of all its identities
that there’s no selves as such and therefore no real or fake selves
and yet we physically bar ourselves from certain actions ’cause we don’t feel real enough
i denounce all that’s on the surface
i denounce visual identity
but then i’d also have to denounce language
and then erase myself
so where do you draw the line?
did we have this coming? the fact that we contain more data by the day
the fact that every idea multiplies into countless variants
and that every one of them has a name for itself
what’s artificial then? what’s superficial?
i will denounce all that’s superficial by looking at open wounds until i faint
i will denounce all that’s superficial by blinding myself
so then do i lose my touch as well?
do i communicate by fisting?
the shell will exist as long as the need for there to be one
is that the ultimate atheism?
not disbelief in god, but disbelief in the self?
is this all too philosophical?
why can’t i draw?
make doodles?
cause i think of them as graphs and it stresses me out

 

Немања Николић

 

 

Оно што Вања Жунић, Павле Бановић и Кристина Николић деле кроз свој рад јесте заинтригираност данашњим друштвом, начином на који у њему постојимо, колико је оно ригидно, које су нам могућности дате да бисмо постојали унутар њега, на који начин нас ограничавају постојеће норме, правила и присиљавају нас на преживљавање унутар њих. Главни мотив којим се ова изложба бави јесте у ствари повлачање једне паралеле између пројектованог начина живота и оног постојања које нам заправо годи. Сви увиђамо да је свет у константној промени и да је он, у суштини, једна неодређена форма у којој нема правила, односно нема једне ултимативне истине, било да проблем сагледавамо кроз друштвене конвенције, идентитете, емоције које проживљавамо или начин на који комуницирам кроз језик. Шта значи бити слободан, како се можемо ослободити, да ли је слобода уопште могућа и ако јесте како она изгледа?

 

Вања Жунић је рођена 1997. године у Београду. Тренутно је на другој години основних студија на одсеку за Нове медије на Факултету ликовних уметности у Београду, у класи Зорана Тодоровића. Бави се и занима тражењем поетике свакодневног живота у сваком раду, карактеристикама празних простора, ствари које често остају заборављене, питањима о кохерентности и функционалности колективних система, (не)стабилностима правила, језиком. Ради са фотографијом, видеом, просторним инсталацијама, керамиком.
Изложбе и пројекти у којима је до сад учествовала: Продајна изложба малог формата, Трансформарт галерија (2017), ’’Напуштање безбедног режима’’ Гоетхе Институт Београд (2018), пројекат ’’Умјетник на одмору’’, Пореч, Хрватска (2018).

 

Павле Бановић је рођен 1998. године у Београду. Тренутно је друга година студија на Факултету Ликовних уметности, на одсеку за Нове медије. За најбољи рад на одсеку за Нове медије осваја Телеком награду 2018. године, а исте године учествује на групној изложби Напуштање безбедног режима у Гете институте у Београду, затим на пројекту Summer school as school  (Летња школа савремене уметности) у организацији Stacion-a у Приштини и у октобру 2018. године на поп-уп изложби уметничког колектива Института за аплауз у Београду.

 

Кристина Николић (Деска Деска) је рођена 1996. године у Новом Саду. Похађала Факултет примењених уметности у Београду на одсеку Савремено одевање. Тренутно је студент одсека Нови медији на Факултету ликовних уметности у Београду. Део је уметничког колектива Институт за аплауз (ИЗА). Своју прву самосталну изложбу So Much Furniture and Light in Dis Room отворила је, у сарадњи са Вождовачком галеријом, у Галерији Дома омладине Београда.

 

Душан Савић је кустос и историчар уметности који је тренутно запослен као кустос Легата Франклин и Музеја савремене уметности у Београду. Оснивач уметничког колектива Институт за аплауз.

 

Изложба ће бити отворена до 5. априла 2019.