To je bilo neko lepše i srećnije vreme
Dragan Teodorović Zeko
15. 12. 2022.

KONTAKT GALERIJA I GALERIJA SKC U 20:00

 

 

 

Publika, pogotovo ona naklonjena rokenrolu i njeno ponašanje, nije fenomen jednostavnog objašnjenja. Bilo da smo toga svesni ili ne, koncerti moderne muzike su zapravo svojevrsna religiozna iskustva. Na osnovu slične strukture kao i drevni rituali, oni omogućavaju slične senzacije.

Na početku ljudske istorije, okupljalo se u plemenima. Veza između pojedinaca bila je presudna za opstanak te prve znane zajednice. Ljudi kao društvena bića moraju da osete prisustvo drugih ljudi – prijatelja, porodice ili suplemenika. Da bi se ojačale takve veze, redovna masovna okupljanja u obliku verskih rituala zadovoljila su potrebu naših predaka za uključivanjem.

Po čemu je to slično koncertima moderne muzike?

Naš daleki prethodnik nikad nije sam prisustvovao verskom ritualu. Okružen svojim susedima, sa kojima je delio vrednosti i uverenja, tu je mogao da oseti snagu zajedništva. Slično obučeni, govorili su istim jezikom i pevali iste religiozne pesme.

Zapanjujuće slično je koncertno iskustvo. Tu ste, uz omiljeni bend ili solistu, uvek okruženi ljudima koji uživaju u istoj vrsti muzike. U punim dvoranama, halama, arenama ili stadionima bukvalno se oseća prisustvo drugih živih ljudi, bilo da se u fan pitu ili u poslednjem redu trljate sa njima, plešete, njišete, pljeskate ili horski pevate tokom događaja. Znaju se tekstovi nekih od pesama omiljenog benda, a zajedničko pevanje sa okupljenima, samo je odraz suplemenika iz davnih vremena. Osećaj uključenosti i bratstva je snažna žudnja ljudi. Koncerti zadovoljavaju tu potrebu. Tokom koncerta, muzičari često preuzimaju ulogu šamana. Oni su, preuzimanjem vođenja kroz nastup poput brižnog pastira, odgovorni za kvalitet iskustva.

Muzički koncerti i verski rituali znaju da junak i muzika nisu dovoljni za osećaj zajedništva. Zato nastoje da utiču kroz što više čula. Vizuelni efekti rasplamsavaju emocije i strast. Stoga, reflektori i stroboskopi i video ekrani doprinose kompletnom raspoloženju. Naši preci su živeli u šumama i tu se molili svojim svetim duhovima i bogovima. A u šumi, verovatno ste primetili, sunčeva svetlost prodire kroz drveće i daje toplinu licu. Svetlost – blagoslov koji dolazi odozgo – još je jedan primer kako savremeni koncerti imitiraju drevne verske obrede.

Muzika je neodvojivi deo ljudske istorije. Sve kulture, bez obzira na njihov civilizacijski razvoj, verovanja ili lokaciju, stvarale su muziku. A religije i trendovi u muzici, uvek su znaci vremena.

Zato se koncerti moderne muzike nazivaju „naslednicima drevnih ceremonija”.

Možda imamo savršenu tehnologiju, internet i „hranu za nošenje”, ali duboko u sebi i dalje smo samo meso i kost, još uvek smo smrtni ljudi. Kao takvi, imamo svoje potrebe i žudnje. Muzički koncerti i kulturni događaji popunjavaju prazninu posle religije. Daju osećaj zajednice i uključenosti stimulišući čula kroz muziku i njene ekskluzivne običaje, kao što su horsko pevanje, ples i zajednička radost.

Muzičari oličavaju našu kulturu znajući da je ona univerzalni jezik, a koncerti jedan od najboljih načina da se ljudi okupe i uživaju.

Bob Dilan je pevao o ovim našim promenljivim vremenima. Bora Đorđević se sa nostalgijom seća da je svirao Dejvid Bovi i Pauci s Marsa, da smo tad bili kao novi, a sada smo farsa. I mi i naša muzika doživeli smo ogromne promene, a sa njenom evolucijom dogodila se i evolucija publike kojoj je muzika važan sastojak života. A sa scene se i dalje vidi okean glava, mahanje rukama i tačkice svetlosti sa telefona i čuje hor šarenih anđela.

Bez tog okeana, bez obala, ova muzika nema ni junaka ni smisla. Ni budućnosti!

 

Petar Peca Popović, izvod iz teksta u fotomonografji  To je bilo neko lepše i srećnije vreme

 

 

Ko je Zeko?

Naizgled malog rasta i skromnog nadimka, Zeko iza sebe ima stotine hiljada pređenih kilometara, ko zna koliko hiljada koncerata, renomiranih i manje važnih, ali uvek odrađenih profesionalno. Zeko je bio ton majstor, majstor za svetlo, binski radnik, prodavac karata, organizator… i šta sve ne, ali uvek isto – profy!

Fotografije koje su ponuđene javnosti, ne odudaraju od njegovog profesionalnog pristupa svemu što radi ili je radio. Iskustvo u radu sa svetlom, prijateljstvo sa bendovima, radoznalost i ljubav prema svemu što radi, doprineli su da nastane hiljade zaustavljenih trenutaka koje Zeko sada nudi javnosti, ne samo kao izuzetna fotografska ostvarenja, već i kao bezbroj ljudskih priča.

Njegove fotografije odišu ne samo autentičnim rok svetlom, sa svim njegovim efektima, već i specifičnom likovnošću, koja ne predstavlja samo slučajnost zaustavljenog delića sekunde, već nam Zeko na taj način otkriva  tananost emocija koje neguje prema poslu i ljudima sa kojima radi.

I kad je tonac, kad radi svetlo i kada snima, Zeko je prava „raja”!

 

Branislav Cole Kovačević, Jesen 2006.

 

 

 

 

 

Dragan Teodorović Zeko

 

SAMOSTALNE IZLOŽBE: 2006. Narodni muzej, Kragujevac, Srbija; 2007. Galerija Kulturnog centra, Paraćin, Srbija; Galerija Macola, Mećavnik, Srbija; Opera Bastille, Pariz, Francuska; 2009. Srpski kulturni centar, Pariz, Francuska; 2010. Galerija L’Art Brut, Pariz, Francuska; LTG Galerija, Banja Luka, Bosna i Hercegovina; Galerija Macola, Mećavnik, Srbija; 2011. Galerija O3one, Beograd, Srbija; Art galerija SKC, Kragujevac, Srbija; Galerija Evropski kutak, Niš, Srbija; Nacionalni muzej kinomatografije, Lođ, Poljska; Galerija Dea Orh, Prag, Češka; 2012. Galerija Delle Colonne – Bioskop Edison, Parma, Italija; Galerija Orsai, Buenos Aires, Argentina; Galerija Kulturnog centra, Laktaši, Bosna i Hercegovina; Galerija Hotel de Vile, Delemont, Švajcarska; 2022. Galerija O3one, Beograd, Srbija; Galerija SKC i Kontakt galerija SKC, Kragujevac, Srbija.

ZAJEDNIČKE IZLOŽBE: 2008. 60 godina FKK Požarevac, Centar za kulturu, Požarevac, Srbija; Četvrta internacionalna izložba fotografije „Rock 2008”, Dom omladine, Zaječar, Srbija; 2009. Prva izložba FKK Kraljevo, Galerija Vladislav Maržik, Kraljevo, Srbija; Peta internacionalna izložba fotografije „Rock 2009”, Dom omladine, Zaječar, Srbija; Izložba FKK Kraljevo, Galerija SKC-a, Kragujevac, Srbija; 2010. Šesta internacionalna izložba fotografije „Rock 2010”, Dom omladine, Zaječar, Srbija; 2011. Trinaesta internacionalna izložba „Teatar u fotografskoj umetnosti”, Novi Sad, Srbija; Sedma internacionalna izložba fotografije „Rock 2011”, Dom omladine, Zaječar, Srbija; Prvi internacionalni salon fotografije „Čačak 2011”, Centar za kulturu, Čačak, Srbija; Druga izložba FKK Kraljevo, Centar za kulturu, Kraljevo, Srbija; Peti internacionalni salon fotografije „Banja Luka 2011”, Banja Luka, Bosna i Hercegovina; Drugi internacionalni sajam fotografije „Man and Work 2011”, Bor, Srbija.

FOTO – MONOGRAFIJE: Emir Kusturica & The No Smoking Orchestra (Dr studio / Srbija 2007); Time of the Gypsies (Palass / Francuska 2008;  Emir Kusturica & The No Smoking Orchestra – 10 godina (M. Factory / GMR, Srbija 2010); Sibirski prozori (Balkan production / Rusija 2014 Emir Kusturica & The No Smoking Orchestra – 20 godina (Balkan production / Rusija 2019); To je bilo neko lepše i srećnije vreme (GMR / Srbija 2022)

KNJIGE: Rokopisi – Petar Peca Popović (Zepter Book World / Srbija, 2008); Uživo autobiografija – Miša Aleksić (Naslovna strana / Laguna / Srbija, 2011).

CD – DVD: Kemal Monteno i prijatelji – Uživo Beograd (CD Music Star Production / Srbija, 2004); Live is a Miracle in Buenos Aires – Emir Kusturica (DVD, CD Warner vision / Francuska, 2005); Time of the Gypsies (CD / Decca / Engleska, 2007); Gladijatori u BG Areni / Riblja Čorba (DVD, CD – Naslovna strana / City records / Srbija, 2007); Le Temps des Gitans (DVD – Naslovna strana / France Televisions Distribution / Francuska, 2008); The Best of Emir Kusturica & The No Smoking Orchestra (CD / Universal music / Francuska, 2009); Corps Diplomatique – Emir Kusturica & TNSO (CD – Naslovna strana / HYP / Francuska, 2018).