Острво мртвих
Александар Ђукановић
22. 11. 2019.

Контакт галерија СКЦ, 19:00

Представљање романа

 

Нови роман Александра Ђукановића Острво мртвих природан је наставак развијања једне аутентичне поетике чији су се обриси могли препознати у Мамоновом кључу, претходној књизи овог аутора.Тематски разуђен, стилски разбарушен, са мноштвом дигресија на нашу невеселу друштвену стварност која је транспонована на једну помало кошмарну слику света, овај роман Александра Ђукановића нам прича причу која нас до тренутка када склопимо корице држи у стању „читалачке приправности“.

Главни јунак романа, интелектуалац на прагу онога што бисмо, служећи се овешталим језиком, могли да назовемо средовечно доба, бива актер и жртва низа фантазмогоричних догађаја, грубо ишчашених у односу на његову београдску свакидашњицу. Јунаци ове књиге израстају из онога што говоре и овај нас писац, који је мајстор дијалога, сигурном руком изводи на чистину, пошто прођемо кроз својеврсну аркадију симбола и свега онога саобразног једном постмодернистичком рукопису.

Вешто нас преводећи из реалног у фантастично, Ђукановић својим романом увек оставља отворена многа врата, иза којих се, без изузетка, наново изненадимо просторима у којима смо се обрели, што ову књигу чини свежом и пријемчивом за многобројна тумачења, речју универзалном.

(Велимир Кнежевић)

 

 

Александар Ђукановић је свежа појава на савременој књижевној сцени. Не само зато што је на њој присутан тек неколико година и што му је ово треће по реду остварење, већ и зато што представља једну од релативно ретких појава међу данашњим писцима литературе која има елементе фантастике и хорора. Наиме, он поседује свест о томе да није богомдан и да се у писању може и мора учити развијати, напредовати (о чему сведочи разлика између његовог првенца „Мамонов кључ“, који има занимљиву и добро вођену причу, али чије је слабости у „Острву мртвих“ аутор итекако превазишао). Такође му је јасно да, без обзира на то са каквом намером пише и којом се темом бави, писање захтева озбиљан, дуготрајан и мукотрпан рад. Стога у његовим романима, као и у збирци приповедака „Хладна површина“, имамо мноштво података на које се сасвим слободно можемо ослонити као на релевантан извор чак и онда када су ови подаци уклопљени у фантазмагоричну причу која кривуда стазом између епско-митолошке фантастике, хорора и стрипа.

Роман „Острво мртвих“ доноси један нови, занимљив и питак амалгам наведених жанрова. Композиција романа је потпуно стрипска. Карактеризација ликова и радња романа одвијају се истовремено, и то путем сведених дијалога смештених у осенчене и минимализоване описе карактеристичне за авангардне стрипове са мрачном атмосфером и језивим, мистериозним заплетима. Ова почетна атмосфера послужила је као одлична основа за суптилно преплитање са романтичарским хорор наслеђем, односно са мистериозним и суштински застрашујућим сновиђењима Едгара Алана Поа.

(Биљана Голић)

 

Александар Ђукановић је рођен 1971. године у Београду. Острво мртвих је његов трећи роман. Поред белетристичке прозе објављивао дела из популарне историје, као и књиге које су укљућене у школски програм за наставу историје у основним школама.