Драган Пешић – фотографије
19. 04. 2019.

Контакт галерија и Галерија СКЦ у 20:00
Изложба и промоција монографије Драган Пешић – фотографије

 

О радовима и књизи говориће Мирослав Карић, историчар уметности, Ђорђе Одановић, професор фотографије и Иван Арсенијевић, уредник ликовног програма СКЦ.

 

Отвореност и потенцијали медија у аналитичком и критичком пропитивању језика и природе саме уметности и у том контексту ново разумевање фотографије  која тражи активног/ангажованог посматрача у декодирању њених садржаја/порука Пешић је брзо усвојио као правац својих интересовања у уметности. Концептуална истраживања слике присутна су већ у неким раним појединачним радовима а нарочито у потоњим серијама као што су „Левитације“ и „Цртање помоћу светлости“ које су дефинисале тематске и проблемске фокусе и успоставиле већ препознатљив приступ  у пажљивом избору мотива, анализирању и режимима њихових снимања пре коначног транспоновања у фотографску слику. Општим називом „Левитације“ Пешић означава низ експеримената где фотографисаним призором доминира мекани/текстилни предмет који аутор баца у ваздух и затим бележи  кратком експозицијом у слободном паду што за крајни резултат/ефекат има лебдећи/левитирајући објекат најчешће контрастиран неком природном амбијенту. Издвајајући предмете из уобичајених контекста или ситуација у којима бисмо их препознавали, одређујући им специфичним кретањем узлета и пада апстрактни облик, Пешић регистровањем њихових догађања у тренутку, иначе, неухватљивим за људско око, настоји да слику појавног/предметног света окарактерише заправо нашим доживљавањем истог односно у процесима сталних уодоношавања чулно опажајног са психолошко емотивним стањима. У даљој разради ове идеје аутор ради на групи фотографија у којима понавља сличан поступак са бацањем предмета с тим што овај пут уводи огледало као важан градивни и концептуални елемент у креирању финалног снимка.

 

Преокретом, у овом случају, просторних дешавања испред и иза камере, (де)конструисањем слике у слици Пешић ствара својеврсну оптичку игру којој ће се, варијацијама примењеног поступка у употреби ефеката рефлективних површина, враћати и у неким каснијим визуелним истраживањима.

 

Серија фотографија „Цртање помоћу светлости” доноси извесне промене, најпре у поступку где аутор више није иза камере већ у центру посматрачеве пажње, док у мраку на оронулим фасадама и зидним површинама светлосним извором батеријске лампе изводи акцију исцртавања геометријских форми (круг, спирала, правоугаоник), региструјући их дугом експозицијом. Настали облици тако феномен светла у основи имају и као техничко својство и процедурални аспект самог медија, али и као медиј пер се, док је гестуланост у функцији симболичког спровођења везе духовног и физичког/телесног, евоцирања, како каже уметник, светлости у метафизичком смислу речи, који се тумачи симболом једне унутрашње истине. Још једна новина у Пешићевом раду долази са серијалом “Захватање простора” у којем, за разлику од ранијег поступка односно низа припремних и контролисаних радњи пре и током фотографисања, акценат ставља на истраживање спонтаних исхода примене различитих техничких могућности медија.

 

Помицање од реалног, нестабилност призора, посматрача суочава са пројекцијом готово сноликих, несвесних садржаја, а својеврсно психолошко сондирање простора Пешић у појединим приликама излагања ових фотографија додатно интерпретира краћим пратећим текстуланим опсервацијама о фотографисаним мотивима, сензибилирајући њихову појавност и чулну искуственост кроз метафоричка значења. Драганова интересовања за усложњено поље перцепције, за одразе променљивих слика стварности континуирана су и настављају се са једном од каснијих фото серија у којој ће експериментисањем са дуплом експозицијом удвајањем, преклапањем, супротстављањем истих призора креирати визуелне представе зачудних садржаја. Дуплицирања или мултиплицирања модела и предмета Пешић има за идејно полазиште и у “Паровима” последњој групи фотографија на којој је радио, бавећи се сфером дестабилисаног реалног кроз артифицијелно у низу аранжираних сцена и режираних ситуација у којима су главни актери, лутке, забележени у симулацији живота и односа иманентног свету људи.  Био је то пре свега одговор и Пешићево промишљање о појави и све већем преимућству дигиталне слике, њеним утицајима, проширењима, мењањима, иначе непрегледног и контаминираног простора визуелног.

 

Мирослав Карић,  „У славу фотографије“, извод из текста

 

 

Драган Пешић је рођен у Краљеву (1947 – 2006). Завршио је Машински факулет у Београду. Учио је фотографију у атељеу оца Борисава, а доцније наставио самостално као члан Фото клуба „Електромашинац” у Београду. Звање мајстора фотографије Фото-савеза Југославије је добио 1985. Био је члан Секције уметника фотографије УЛУПДС-а, и Секције проширених медија УЛУС-а. Одржао је преко 50 самосталних изложби (у Београду више пута, Новом Саду, Загребу, Крагујевцу, Марибору, Нишу, Чачку, Врању, Пожаревцу, Сремској Митровици, Руми, Краљеву, Трстенику). Излагао је на преко сто групних изложби у земљи и иностранству (Француска, Аустрија, Италија, Шпанија, САД, Бразил) и добио преко педесет значајних награда и признања (1979 – Откупна награда за полароид фотографију на Бијеналу експерименталне фотографије „Коштабона 79″, Пиран, Словенија, 1980 – Гранд при „Златно око“, Нови Сад, 1982 – Откупна награда за фотографију „Београд – инспирација уметника“, 1984 – Откуп фотографије на XVII Мајскoј изложби УЛУПУДС-а, 1995 – Годишња награда УЛУПУДС-а за изложбу фотографија у Галерији графичког колектива, Београд). Више пута уврштаван у селекције савремене српске и југословенске фотографије модерне оријентације. О његовом стваралаштву писали су многобројни ликовни критичари и историчари уметности: Милена Марјановић, Лидија Мереник, Душан Ђокић, Александер Бассин, Александar Богојевић. Као професор фотографије деловао од 1997. године  и предавао црно-белу фотографију на Академији уметности у Београду. Радови му се налазе у јавним и приватним колекцијама (Музеј савремене уметности у Београду, Академија уметности у Београду).

 

Самосталне изложбе – избор:

1980. Галерија 73, Београд
1981. Салон фото клуба Загреб, Хрватска
1982. Галерија Дома културе „Студентски град“, Нови Београд
1983. Салон фотографије, Београд
1983. Мали ликовни салон, Народни музеј Крагујевац
1984. Галерија Сингидунум, Београд,
1985. Раставни салон Ротовж, Марибор, Словенија
1986. Галерија савремене ликовне уметности Ниш – Салон 77, Ниш
1986. Ликовни салон Дома културе Чачак
1987. Салон музеја примењене уметности, Београд
1989. Завичајни музеј, Рума
1995. Галерија Графички колектив, Београд
2001. Ликовна галерија Културнoг центра Београдa, Београд
2002. Ликовна галерија Лазар Лазаревић, Сремска Митровица
2005. Галерија ликовних уметника Владимир Маржик, Краљево

 

Колективне изложбе – избор:

1978. XXI Jугословенска изложба фотографија, Нови Сад
1979. „Теме u функције медија фотографије“, Музеј савремене уметности, Београд
1979. 1981/82/ 83/ 85/ 88 и 1989. – Октобарски салон ликовних и примењених уметности Србије, Београд
1979. и 1983. II и IV међународни бијенале експерименталне фотографије „Коштабона“ Пиран, Словенија
1980. „Мали формати“ Варшава, Пољска
1981. Међународна изложба фотографије „Puyallup“, Вашингтон, САД
1982. Међународна изложба фотографије и графике „Артедeр“, Билбао, Шпанија
1982/84/86/ и 1994. „Београд – инспирација уметника“, Галерија културног центра, Београд
1982/83. 24. и 25. „Златно перо Београда“, галерија Цвијета Зузорић, Београд
1982/83. „Неки аспекти савремене југословенске фотографије“, Срећна галерија СКЦ Београд, Галерија „Open Еye“ Ливерпул, галерија „Forum Stadpark“ Грац, Салон музеја савремене уметности, Београд
1982/83. „Аrs et animalia“, Галерија 73 Београд, Галерија „Олга Петров“ у Панчеву, Ликовни салон Дома културе у Чачку
1984. „Критичари су изабрали“, Културни центар Београда
1984. „Савремена Jугословенска фотографија“, Југословенски културни центар у Паризу
1983/84. „Mail Art“, Премонте, Винипег, Ђенова, Токио, Калгари, Фиренца
1984. „Српска фотографија данас“, Будимпешта, Мађарска
1989. „Неки аспекти савремене југословенске фотографије“, Универзитет Корнел, Итака, Њујорк, САД
1989. „Избор 89, Простори нове наративности“, Галерија Цвијета Зузорuћ, Београд
1989. Осми интернационални салон фотографије, Сантос, Бразил
1991. „Фотографија код Срба“, Српска академија наука и уметности, Београд
1993. „ЕХ ТЕМРО“, Галерија централног клуба Војске Југославије, Београд
1993. „Гледајући фотографије“, Музеј савремене уметности, Београд
1994. „1982-1994. ретроспектива Београд инспирација уметника“, Ликовна галерија културног центра Београда
1996. „Инсталација са фотографијом“, (заједнички рад са Г. Каљаловић) Тријенале југословенске скулптуре, Савремена галерија, Панчево
1996/97. „Светлости, одсјаји, меморије“ Галерија Југословенског културног центра, Париз и Салон музеја савремене уметности, Београд
1997. „Знаци живота“, Павиљон Вељковић, Београд
1998. „Нова – Ф“, Музеј савремене уметности Београд
2002. „Гомила (Пребројавање)“, фотографски перформанс, галерија Цвијета Зузорић, Београд
2002. YU Foto Art, поглед на савремену фотографску продукцију СЦГ, Галерија Музеја историје Југославије, Београд – Подгорица – Будимпешта
2004. „Априлски сусрети“ изложба фотографија из аутомата, Велика галерија СКЦ
(С. Тимотијевић)
2005. Јесења изложба УЛУС-а, галерија Цвијета Зузорић, Београд
2010/11. „Бисери српске фотографије – Други део“, Београд, Аранђеловац, Лесковац
2014. Тридесет фотографија из колекције Центра за фотографију, Народни музеј Крушевац