Арцхитецтуре – А Хеуристиц Гаме Наталија Богдановић и Алекса Đурић

Арцхитецтуре – А Хеуристиц Гаме

Аутори: Наталија Богдановић, маст. инж. арх и Алекса Đурић, маст. инж. арх

Да ли је пројектовање, као превасходно архитектонски чин и кључно стваралачки оквир сваког архитекте, суштина архитектуре или оно по чему архитектура јесте архитектура или постаје архитектуром.

Изложеним радовима намеравамо да постигнемо преиспитивање позиције архитекте као ствараоца у области за коју се и даље тврдо верује да припада техничким наукама. Свакако је лако упасти у ту замку, посебно ако се има у виду да архитектура стално преиспитује своје границе деловања и да коначне дефиниције, урпкос многим покушајима, нема. Заборавља се да је архитектура процес, комплексан процес – креативни, истраживачки, уметнички; подразумева истраживање кроз скицу, цртеж, макету, модел; захтева различите нивое посматрања – од детаља, намештаја, елемената ентеријера, објеката разноврсних намена, урбаног дизајна, великих урбанистичких потеза, до планирања читавих градова – подразумева развијање читаве једне личне филозофије и става пре него ли се крене у конкретно пројектовање. На њу утичу историја, политика и идеологија, социологија, филозофија; у ствари, архитектура је производ свих тих аспеката сублимираних у материјалном, она рефлектује идеологију друштва, али и архитекте – аутора. У том процесу успоставља се модел како архитекта тематизује свој властити рад и свој гест, како конструише свој задатак, јер архитектура пре свега егзистира на разини идеја, а тек онда материјалног.

Зашто хеуристичка игра?

Синоними за Хеуристиц – еџамининг, интерестед, интеррогативе, пробинг, прyинг, qуестионинг, сеарцхинг, аналyтицал, цатецхистиц, доубтфул, фацт-финдинг, инqуиситиве инвестигативе, инвестигаторy, носy, оутуард-лоокинг, qуиззицал, Соцратиц, спецулативе, студиоус

Хеуристиком се у античкој Грчкој називала уметност решавања проблема. Данас, она представља значајну основу компјутерског решавања проблема и покушаја стварања вештачке интелигенције. У архитектури, она се употребљава у нешто слободнијем значењу, као прилаз решавању проблема који није искључиво креативан нити искључиво рационалан, већ обоје.

Процес пројектовања је упорна игра, баш како бисмо је данас назвали, проналазачка, хеуристичка. Као и у свакој игри, одговори се често нуде и пре него што су проблеми били свесно постављени.

Наталија Богдановић (Крагујевац, 1988.) Завршила је основне и мастер академске студије на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Студент је треће године докторских академских студија, студијски програм Архитектура и урбанизам, на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду под менторством професора Раdivоја Динуловића.

Од 2014. године ради као асистент на Филолошко – уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу на Катедри за унутрашњу архитектуру и индустријски дизајн. Од 2015. године ангажована је и на Факултету за хотелијерство и туризам Универзитета у Крагујевцу.Учествовала је на више националних и интернационалних изложби, конкурса и радионица. Као члан ауторског тима Националне студенске секције, учествовала је на Прашком квадријеналу 2015, на коме су српски уметници нагреđени “Златном медаљом за успостављење дијалога”. Поред научно – истраживачког рада, паралелно се бави архитектонским пројектовањем, дизајном ентеријера као и различитим форматима уметничких пројеката: фотографија, графички дизајн, илустрација.

Један је од оснивача струковног удружења “УРБАНИУМ” – Центра за истраживање и одрживи развој архитектуре и урбанизма у Крагујевцу, где је у јануару 2017. именована за председника удружења.

Алекса Đурић (Крагујевац, 1988.) Одувек заинтересован за уметност и дизајн, Алекса Đурић уписује архитектуру на Неу Јерсеy Институте оф Тецхнологy, у САД-у, где је и провео петнаест година живота. Његови радови често су били награđивани у школи и на конкурсима. Последњи семестар студија завршава у Фиренци на Флоренце Институте оф Десигн Интернатионал. Дипломира 2012. године и стиче звање мастер инжењер архитектуре, као носилац неколико признања од којих издваја: медаљу школе архитектуре за студента генерације и медаљу ЦУМ ЛАУДЕ коју додељује Унверзитет најбољим студентима.

Након завршетка школовања враћа се у Србију где наставља да се бави архитектонском праксом и уписује мастер академске студије графичког дизајна на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу (где је дипломирао у јулу 2015. године). У току студија започиње прву старт-уп компанију која се бави индустријским и графичким дизајном. Сада, као недавно дипломирани архитекта и графички дизајнер живи у Крагујевцу, где сараđује на различитим пројектима са архитектом Наталијом Богдановић и развија своја интересовања из области уметности, филозофије, архитектуре и дизајна.

Од октоbrа 2016. године студент је докторских академских студија на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду на смеру Архитектура. Један је од оснивача струковног удружења “УРБАНИУМ” – Центра за истраживање и одрживи развој архитектуре и урбанизма у Крагујевцу.